Ovaj obrt na tržištu usledio je nakon najave predsednika Donalda Trampa da će SAD odložiti napade na iransku energetsku infrastrukturu, nakon kako je naveo „dobrih i produktivnih razgovora“.

Cena zlata je tokom ponedeljka u jednom trenutku pala više od 5 odsto, na 4.262 dolara po unci, da bi se kasnije oporavila na oko 4.482 dolara.

Fjučersi na zlato takođe su beležili pad od oko 1,5 odsto, nakon što su prethodno potonuli gotovo 10 procenata.

U širem kontekstu, zlato je prošle nedelje zabeležilo pad od gotovo 10 odsto, što je najgori rezultat još od 2011. godine. Od rekordnog nivoa krajem januara, kada je dostiglo 5.594 dolara po unci, izgubilo je oko 25 odsto vrednosti.

Pad  vrednosti zabeležili su i ostali plemeniti metali.

Srebro je oslabilo za 5,9 odsto na 63,76 dolara, što je najniži nivo od početka godine i gotovo upola manje u odnosu na nivo sa kraja februara, kada je iznosilo 117 dolara.

Fjučersi na srebro pali su više od 8 odsto, dok je platina zabeležila još veći pad od 9,7 procenata, na 1.780 dolara.

Pad je zabeležio i paladijum, koji je oslabio za 4,7 odsto.

Pad cena zlata, koje se tradicionalno smatra sigurnim utočištem u kriznim vremenima, ukazuje na promenu raspoloženja investitora.

Zbog rata i rasta cena energenata, tržišta sve više očekuju povećanje kamatnih stopa, što ide u prilog državnim obveznicama, a na štetu plemenitih metala koji ne donose prinos.

Istovremeno, prinosi na državne obveznice evrozone ponovo rastu, što dodatno smanjuje atraktivnost zlata.

Pojedini analitičari smatraju da bi dugogodišnji rast zlata mogao biti završen.

Kako navode, centralne banke i zemlje izvoznice nafte sada sve više koriste postojeće zlatne rezerve, prelazeći sa akumulacije na očuvanje kapitala.

To bi, kako ocenjuju, moglo da ograniči dalji rast cena zlata i označi kraj jednog snažnog investicionog ciklusa, piše CNBC.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:


Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.