Tabaković je dodala da se ove godine očekuje rast BDP od 3,5 odsto. 

Ona je na predstavljanju "Izveštaja o inflaciji - februar 2026", koji je Izvršni odbor NBS usvojio 12. februara, rekla da će na kretanje inflacije uticati prestanak važenja uredbe o ograničenju marži dok će donošenje novog zakona o nepoštenim trgovačkim praksama doprineti da se marže ne  vrate na nivo pre donošenja uredbe

Navela je da je januarska inflacija iznosila 2,4 odsto a da je u poslednjem tromesečju prošle godine inflacija bila blago ispod cilja, u decembru 2,7 odsto međugodišnje.

Prema njenim rečima tom smanjenju su doprinele cene hrane, kao posledica primene uredbe o ograničenju marži.

Tabakovićeva je navela da su uslovi zaduživanja bili povoljniji, a posebno za građane sa nižim primanjima, što je za rezultat imalo da su krediti u decembru bili za 15,4 odsto veći nego pre godinu dana.

U decembru su, istakla je ona, kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu spuštene na istorijski minimum od 8,2 odsto, čemu je doprinelo omogućavanaje povoljnijeg zaduživanja stanovništva sa mesečnim primanjima do 100.000 dinara.

Rast kreditne aktivnosti doprineo je da učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dostigne novi minimim od 2,1 odsto. Govoreći o rastu BDP, rekla je da se ove godine očekuje ubrzanje rasta BDP na 3,5 odsto.

"Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, kao i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost-Srbija Ekspo 2027" podstaći rast investicija", istakla je Tabaković, prenosi Tanjug.

Dodala je da se u 2027. godini projektuje rast BDP oko 5,0 odsto, a da se u srednjem roku očekuje da privreda Srbije raste stabilnim tempom oko svog potencijnog nivoa, u rasponu 3,5 do 4,0 odsto godišnje.

Guverner NBS je istakla da su prošle godine i pored usporavanja privrednog rasta, očuvane fiskalna i eksterna pozicija, što, kako je ocenila, uz stvorene rezerve, ukazuje na otpornost naše ekonomije na eksterne izazove.

"Fiskalni deficit u 2025. godini je iznosio 2,4 odsto BDP-a i bio je niži od planiranih tri odsto. To je doprinelo nastavku opadajuće putanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje je na kraju godine iznosilo 44,8 odsto", rekla je ona.

Navela je i da je NBS, radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru na deviznom tržištu u 2025. godini prodala u neto iznosu 580 miliona evra, što je prema njenim rečima, bila prva neto prodaja posmatrano na godišnjem nivou nakon 2020. godine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.