Tito ga je zaobilazio, a ni drugi političari ga nisu naročito „mirisali“.
Josip Broz Tito, doživotni predsednik Jugoslavije ostao je poznat po svojim svetskim turnejama, obilascima država na drugom kraju sveta i putovanjima koja su trajala po nekoliko meseci.
Ipak, pored svih gradova koje je posetio, pa čak i na drugim krajevima sveta, jedan u Srbiji nikada nije posetio i za to je imao svojih razloga.
Naime, smatrao ga je bliskim četničkoj ideologiji i ravnogorskom pokretu pa ga je zato izbegavao. Reč je o Čačku.
Etiketu „buntovničkog grada“ dobio je kad je u jednoj od retkih prilika kada je Tito odlučio da tamo govori – nestalo struje.
I nije bilo značajno što su ga svaki put na proputovanju na ulicama dočekivale razdragane gomile građana… Čačani su u Titovim očima uvek ostali – četnici, valjda zbog svoje blizine Ravnoj Gori i pesme „Na planini, na Jelici“.
Stariji Čačani još uvek pričaju da su svaki put pre dolaska predsednika SFRJ ljudi označeni kao protivnici režima hapšeni preventivno i po nedelju dana ranije, a da je etiketu “buntovničkog grada” i mesta za izbegavanje, zapečatila situacija kada je za vreme druge posete Tita Čačku, baš tokom njegovog govora, nestalo struje.
