Šef ove kompanije Armin Paperger kaže da kompanija za artiljeriju i tenkove "nije imala pojma" o satelitima do pre nekoliko godina, sada razmatra ulazak u trku za planirana ulaganja nemačke vojske u svemirsku tehnologiju od 35 milijardi evra tokom naredne četiri godine, deo nastojanja Berlina da smanji zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.

Iako je naglasio da "ne kaže" da će kompanija pobediti u svemu, rekao je za Fajnenšel tajms da će se Rajnmetal takmičiti sa partnerima za tri svemirska programa vredna više od 20 milijardi evra.

Nemački zakonodavci su u decembru odobrili prvi ugovor kompanije o proizvodnji satelita, vredan do dve milijarde evra, kao deo zajedničkog ulaganja sa finskom kompanijom Iceye. Takođe kompanija je u pregovorima o izgradnji zajedničke ponuda za izgradnju komunikacionog sistema za nemačku vojsku uporedivog sa američkom mrežom Starlink Ilona Maska.

Rajnmetal se širi na širok spektar tehnologija i fizički proširuje svoje poslovanje širom Evrope, dok Paperger nastoji da transformiše grupu u grupu sličnu velikim američkim dobavljačima odbrambene opreme.

Prognozira se da će prihod do 2025. godine premašiti 10 milijardi evra, što je više nego dvostruko više od nivoa iz 2021. godine, pre potpune invazije Rusije na Ukrajinu. Ali Paperger ima mnogo veće ambicije, ciljajući na 50 milijardi evra do 2030. godine, dok pozicionira Rajnmetal da ima koristi od rastućih izdataka EU za odbranu i njene tendencije da "kupuje sve evropsko".

Kada je stupio na dužnost prošlog proleća, nemački kancelar Fridrih Merc obećao je da će izgraditi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi i da će dozvoliti neograničeno zaduživanje za njeno finansiranje.

Paperger, koji procenjuje da je njegova kompanija obezbedila oko 40 milijardi evra iz posebnog fonda od 100 milijardi evra najavljenog 2022. godine za reorganizaciju zapostavljenih oružanih snaga zemlje, veruje da do 2030. godine može da "zauzme" ugovore vredne oko 300 milijardi evra u Evropi.

To bi predstavljalo 15 procenata od oko dve milijarde evra potrošnje zemalja EU na odbranu tokom tog perioda, ako ispune svoje obaveze prema NATO-u, prema procenama Evropske komisije.

Za pristalice, širenje grupe je prirodna posledica nemačke odluke da zaboravi period vojne uzdržanosti posle Drugog svetskog rata. „U Rajnmetalu imamo igrača koji može da obrađuje velike porudžbine, proizvodi u velikim razmerama i bude ravnopravan sa globalnim kompanijama za odbranu“, rekao je Andreas Matfeldt, član hrišćansko-demokratskog odbora u budžetskom odboru i stručnjak za potrošnju na odbranu. „Obim širenja može izgledati preterano. Ali ovo su vanredna vremena.“ Za druge, to je izvor zabrinutosti.

"Ono što Rajnmetal trenutno nudi je rešenje za problem koordinacije koji ima ministarstvo odbrane. Kažu: 'Ne brinite, mi ćemo sve uraditi.' Jasno je da sa konkurentske tačke gledišta to nije baš zdravo", rekao je Moric Šularik, šef Kilskog instituta za svetsku ekonomiju i savetnik nemačkog Ministarstva ekonomije za odbrambenu industriju.

Poslovna sudbina kompanije stare 136 godina varirala je tokom nemačke istorije. Nakon Prvog svetskog rata, proizvođač oružja se prebacio na proizvodnju plugova i pisaćih mašina kada je zemlji naređeno da se demilitarizuje, ali je potom postao ključni deo nacističke ratne mašinerije.

Tokom Hladnog rata, isporučivao je topovske kupole za zapadnonemačka borbena vozila. Ali pad Berlinskog zida 1989. godine primorao ga je da investira u proizvodnju za automobilski sektor.

Sada, kada se Nemačka može pohvaliti četvrtim najvećim odbrambenim budžetom na svetu, Rajnmetal se sprema da proda svoju automobilsku diviziju kako bi se fokusirao na oružje i dalje širio.

Prošle godine su počeli da proizvode trupove za borbene avione F-35, a proširili su se i na proizvodnju sopstvenih borbenih dronova i objavili su ugovor o kupovini svog prvog brodogradilišta.

Istovremeno, kompanija se geografski širi, koristeći lokalnu proizvodnju za izgradnju kapaciteta i obezbeđivanje političke podrške. Proizvodi municiju i oklopna vozila širom Evrope, a pokušava i da se probije na američko tržište.

Govoreći o širenju nemačkog giganta, pre nešto više od godinu dana, materijalizovana je saradnja između domaćeg proizvođača bespilotnih vozila za razminiranje, DOK-ING, i Rajnmetala. Reč je o modularnom višenamenskom kopnenom vozilu pod nazivom Komodo, koje je, prema rečima Vjekoslava Majetića, vlasnika DOK-ING-a, bilo u završnoj fazi testiranja.

Dizajnirano za upotrebu u ekstremnim uslovima, gusenično vozilo može biti opremljeno, između ostalog, sistemima za odbranu od dronova i oružjem za direktnu vatru, graditi mostove i transportovati opremu, municiju i žrtve. DOK-ING i Rajnmetal su 28. oktobra 2024. godine potpisali Memorandum o razumevanju o osnivanju zajedničkog preduzeća.

Partnerstvo je jedinstveno po tome što je u potpunosti evropskog porekla i stvaranja vrednosti, što bi trebalo da rezultira raznovrsnim bespilotnim kopnenim sistemima (UGS). Ali nije samo Komodo.

U okviru buduće saradnje biće razvijen niz borbenih i pomoćnih rešenja, uključujući zajednički projekat za bespilotno naoružano pomoćno vozilo (poznato kao Wingman).

Bendžamin Hilan, analitičar u Banki Amerike, rekao je da je Paperger uradio "zaista dobar posao u proširenju i diverzifikaciji" Rajnmetala, navodeći njegova zajednička ulaganja sa kompanijama koje se kreću od italijanskog Leonarda do američkog proizvođača dronova Andurila. Rajnmetal osniva fabrike municije širom Evrope sa ciljem da proizvodi 1,1 milion artiljerijskih granata kalibra 155 mm godišnje do 2027. godine - u odnosu na 70.000 u 2022. godini.

"Najveći izazov sada je samo izgradnja svih novih lokacija", rekao je jedan rukovodilac. 

Ali proširenje je uznemirilo velike i male konkurente. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.