Francuska i Nemačka, nekada stubovi evropske stabilnosti, sada su na kolenima, dok krize prete da uruše temelje Evropske unije. Politički vakuum u Parizu i Berlinu dolazi u trenutku kada se evropska ekonomija suočava s rekordnim deficitima, rastućom inflacijom i pretnjama spolja – od kineske konkurencije do mogućih američkih tarifa.
Može li EU prebroditi ovu oluju? Bez liderstva najmoćnijih članica, evropski projekat visi o koncu, a građani širom kontinenta sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo. Kako se svet ubrzano menja, Evropa mora odlučiti – boriti se ili rizikovati potpuni pad.
Evropska ekonomija već trpi zbog usporenog rasta, visoke inflacije i energetskih problema, a ove krize dodatno podrivaju poverenje investitora i sposobnost donošenja ključnih odluka na nivou Evropske unije. Ove situacije ukazuju na potrebu hitnog političkog rešenja kako bi se ublažile posledice po ekonomiju i društvo.
Francuska kriza
U Francuskoj, smena premijera Mišela Barnijea nakon glasanja o nepoverenju nagoveštava period političkog previranja, dok zemlja pokušava da pronađe novu vladu koja bi obezbedila stabilnost.
Deficit francuske vlade značajno je porastao poslednjih godina nakon što je država potrošila milijarde na subvencije tokom pandemije COVID-19, smanjenje poreza i subvencije za račune za energiju, koji su skočili nakon ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022.
Evropska unija predviđa da će deficit Francuske ove godine dostići 6,2 odsto BDP-a — više nego dvostruko iznad granice EU — pre nego što padne na 5,3 odsto u 2025. godini. Francuska je pod lupom EU zbog svog deficita, iako je to slučaj i sa drugim članicama poput Italije i Poljske.
Francuska će ove godine potrošiti više na otplatu državnog duga nego na odbranu.
Krajem prošlog meseca, troškovi zaduživanja francuske vlade nakratko su premašili one Grčke, što ukazuje na zabrinutost investitora zbog ekonomske putanje zemlje. Ovo je posebno značajno jer je Grčka pre manje od 15 godina bila u centru dužničke krize evrozone.
Makronove nade
Emanuel Makron, predsednik Francuske, imenovao je Barnijea za premijera u septembru, u nadi da će prevazići politički zastoj nastao nakon izbora u julu, koji su ga ostavili bez parlamentarne većine.
Makron je očekivao da će Barnije, koji je predvodio pregovore EU sa Velikom Britanijom nakon njene odluke da napusti blok, uspeti da postigne dogovor s opozicionim partijama i usvoji budžet za 2025. godinu.
Ključni spor koji je doveo do Barnijeovog pada, vezan za budžet za 2025. godinu, nagoveštava da će rešavanje ekonomskih problema biti još teže. Francuski deficit od 6,2 odsto BDP-a najgori je u evrozoni, a Barnijeov plan je predviđao rešavanje ovog problema u okviru maksimalnog roka od sedam godina prema novim pravilima EU.
Formiranje nove vlade biće izuzetno teško, s obzirom na to da nijedan od tri bloka u Nacionalnoj skupštini nema većinu, a novi izbori nisu mogući do sredine sledeće godine. Levica traži povratak ranijih reformi penzionog sistema, dok krajnja desnica Marine Le Pen zagovara indeksaciju penzija prema inflaciji, što bi dodatno opteretilo budžet.
[caption id="attachment_77740" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com[/caption]
Kriza u Nemačkoj
S druge strane, Nemačka se suočava s izazovima unutar koalicione vlade, dok raste nezadovoljstvo građana zbog ekonomske politike i energetskih problema. I dok Francuska traži izlaz iz političkog haosa, Nemačka, druga velika sila EU, suočava se takođe sa ozbiljnim ekonomskim i političkim problemima. Prema prognozama Evropske komisije, Nemačka će 2025. biti najslabije rastuća ekonomija EU, s rastom od svega 0,7 odsto nakon kontrakcije tokom 2024.
Politička situacija nije boljaod ekonomske Koaliciona vlada Olafa Šolca pala je u novembru zbog nesuglasica oko fiskalne politike između Šolca i liberalnog ministra finansija Kristijana Lindnera. Vanredni izbori zakazani su za februar, a u međuvremenu Nemačka nije dostavila EU plan za rešavanje deficita, iako je Berlin bio vodeći zagovornik strogih fiskalnih pravila.
Izazovi za Evropu
Evropska ekonomija suočava se s dodatnim pretnjama. Odnosi s Kinom postaju sve zategnutiji dok EU pokušava da smanji zavisnost od ovog geopolitičkog rivala. U isto vreme, obećanje Donalda Trampa o uvođenju tarifa od 10 odsto na evropske proizvode moglo bi dodatno opteretiti evropske izvoznike i postaviti teška pitanja o odmazdi.
Povećani troškovi odbrane zbog moguće ruske agresije i nesigurnosti oko NATO-a znače da će Evropa morati da izdvoji više sredstava za vojsku, dok politički vakuum usporava rešavanje hronično sporog rasta evropske ekonomije.
Bivši italijanski premijeri Mario Dragi i Enriko Leta nedavno su upozorili na pad konkurentnosti Evrope u odnosu na SAD. Oni predlažu rešenja poput zajedničkog zaduživanja putem evroobveznica, razvoja kapitalnih tržišta ili pan-evropskog investicionog fonda, ali sprovođenje ovih ideja zahtevalo bi deljenje rizika među državama, povećanje finansijskih doprinosa EU, reformu penzionih sistema i ukidanje nacionalnih finansijskih regulatora – politički nepopularne mere u trenutku kada su vlade u ključnim zemljama oslabljene.
Bez jasnog liderstva iz Pariza i Berlina, teško je zamisliti kako će se EU nositi s ovim izazovima.
