Od odeće sa Zapada, preko otpisanih automobila, do brodova koji se seku na plažama - globalni lanac otpada funkcioniše tako da profit ostaje u razvijenim ekonomijama, a ekološki teret završava u državama koje se bore i sa osnovnim životnim standardom.

Pakistan je najveći uvoznik korišćene odeće na svetu. U karacijskim skladištima dnevno se razvrstava stotine tona majica, farmerki i obuće. Najbolji komadi se preprodaju, a milioni tona završavaju kao krpe ili otpad koji se spaljuje. Sličan problem imaju i Gana i Čile, gde se na obodima gradova gomilaju planine tekstila koje sporo trune i zagađuju zemljište.

Ni automobili iz Evrope ne nestaju kada postanu neprofitabilni. Stotine hiljada vozila godišnje se prebacuju u Zapadnu Afriku, gde se voze do potpunog raspada, uz ogroman ekološki otisak. Istovremeno, globalne platforme za "polovnu modu" poput ThredUp-a zarađuju milijarde predstavljajući se kao održive, iako značajan deo neprodatih stvari završava upravo u državama u razvoju, navodi Biznis insajder u objavi na Jutjubu.

Plastični otpad iz Evrope takođe menja kontinent: Turska, Maroko i Malezija postali su centri za njegovo prerađivanje ili spaljivanje. Posebno je dramatična industrija sečenja brodova u Pakistanu, Indiji i Bangladešu, gde radnici bez zaštite rastavljaju ogromne tankere izgrađene od azbesta, ulja i teških metala.

Zajednički imenitelj svih ovih tokova je jednostavan: svet izvozi svoje ekološke probleme tamo gde je najjeftinije i gde će se najmanje pitati. Održiva moda, reciklaža i "green" industrije često postoje samo na papiru, dok prave posledice snose zajednice koje nisu imale nikakav glas u globalnoj trgovini otpada.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.