Globalno tržište kafe prolazi kroz nestabilan period obeležen kombinacijom klimatskih, ekonomskih i logističkih pritisaka. Analitičari očekuju najveće poremećaje u snabdevanju u poslednjih deset godina.

Međunarodna organizacija za kafu (ICO) je međunarodna organizacija za kafu. Osnovana je 1963. godine u Londonu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija zbog ekonomskog značaja kafe. Administrira Međunarodni sporazum o kafi, koji je važan instrument za razvojnu saradnju, i redovno objavljuje podatke, analize i prognoze vezane za kafu.

- Globalno tržište kafe suočava se sa ozbiljnim poremećajima zbog klimatskih promena i geopolitičkih tenzija. Suše u Brazilu i Vijetnamu smanjile su prinose arabike i robuste, dve najrasprostranjenije vrste kafe, dok američke tarife od 50 odsto na brazilski izvoz dodatno podižu cene - navodi se u njihovom najnovijem izveštaju.

Oni procenjuju da bi do stabilizacije globalne cene kafe moglo doći tek za tri godine, kada nove plantaže počnu da donose plodove, pod uslovom da globalna situacija ostane kakva jeste.

https://bizportal.rs/expo-2027/mali-prioritet-su-sigurnost-i-bezbednost-svih-ucesnika-ekspa/

Pojas kafe

Kafa se uzgaja u veoma specifičnom pojasu na Zemlji koji se često naziva "pojas kafe".

Ovo je područje otprilike između 23° severno i 25° južno od ekvatora - gde klima, nadmorska visina i zemljište omogućavaju rast biljaka Coffea arabica i Coffea canephora (robusta). To su regioni sa prosečnom temperaturom od 18-24 °C, godišnjom količinom padavina od 1500-2500 mm i nadmorskom visinom od 600-2000 m.

Najveći svetski proizvođač je Brazil, koji pokriva oko 36 odsto globalne proizvodnje. On je glavni izvor arabike, sa rastućom proizvodnjom robuste.

Vijetnam je drugi sa oko 17 procenata globalne proizvodnje. Sledi Etiopija sa 6,5 odsto udela, Indonezija sa oko šest procenata i Kolumbija sa oko pet odsto.

Zajedno, ove zemlje čine oko 70 procenata svetske proizvodnje kafe. Brazil i Vijetnam dominiraju zbog svojih velikih količina, dok Etiopija i Kolumbija igraju ključnu ulogu u premium segmentu. Ostale značajne zemlje uključuju Honduras, Ugandu i Indiju, ali njihovi udeli su manji, piše Feniks magazin.

Nedavni porast cena kafe je uglavnom posledica klimatskih promena. Brazil i Vijetnam su poslednjih godina pogođeni sušama i ekstremnim temperaturama, što je smanjilo prinose i poskupilo proizvodnju. S druge strane, Indonezija i Uganda se suočavaju sa poplavama koje oštećuju useve i otežavaju berbu, smanjujući prinose.

Dugoročne klimatske promene smanjuju površinu pogodnu za uzgoj kafe.

Još jedan faktor je bolest - lisna rđa je gljivična bolest koja pogađa arabiku, posebno u Latinskoj Americi, smanjujući prinose za 10-20 procenata u pogođenim regionima. Povećana vlažnost pogoršava širenje.

Dodatni problem je nedostatak radne snage. Berba kafe, posebno arabike, često je ručni i radno intenzivan proces. U zemljama poput Brazila i Kolumbije, nedostatak sezonskih radnika povećava troškove jer se farme bore sa migracijom radne snage ili urbanizacijom.

Troškovi ulaganja takođe rastu - cene đubriva, pesticida i goriva su porasle zbog globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja, što povećava troškove proizvodnje.

Dodatni izazov je pitanje održivosti - uprkos globalnom povećanju cena kafe, prihodi poljoprivrednika ostaju niski, što dovodi do napuštanja farmi ili prelaska na druge useve poput soje ili avokada.

[caption id="attachment_157106" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Carine i akcize

Pritisak na održivu proizvodnju takođe raste – potrošači zahtevaju fer trgovinu i organsku kafu, što povećava troškove za poljoprivrednike zbog sertifikacije i ekoloških standarda.

Konačno, tu je erozija zemljišta i degradacija zemljišta, jer intenzivna gajenja smanjuju produktivnost plantaža. U Kolumbiji i Etiopiji, starenje stabala kafe dodatno ograničava prinose jer poljoprivrednicima nedostaju resursi za obnovu.

- Klimatske promene i geopolitičke tenzije, poput carina na brazilsku kafu, stvaraju savršenu oluju za tržište kafe. Cene će nastaviti da budu na rekordno visokim nivoima jer globalni deficit kafe traje četvrtu godinu zaredom - piše Ana Marija Linares, ekonomistkinja Svetske banke za Latinsku Ameriku, u svom izveštaju.

Ono što posebno podiže konačnu cenu kafe u kafiću su lokalni porezi. Na nivou Evropske unije, cena šoljice kafe u kafićima opterećena je porezima koji se razlikuju od zemlje do zemlje, ali najznačajniji je PDV, pored dodatnih akciza na kafu koje ima nekoliko zemalja u Evropi.

Zbog uvođenja carina na Brazil, kafa u Sjedinjenim Državama je 21 odsto skuplja nego u istom periodu prošle godine, pišu američki mediji.

Svaki poremećaj na globalnom tržištu na kraju se prenosi na krajnjeg potrošača. Međutim, analitičari međunarodne organizacije za kafu ne očekuju pad prodaje. Prema njihovim procenama, svakodnevno se širom sveta konzumira oko 2,25 milijardi šoljica kafe.

Oni očekuju da će potrošnja ostati ista sledeće godine, ali će prosečna šoljica kafe biti između četiri i sedam odsto skuplja nego ove godine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.