Posle prelomnih razgovora sa ruskim zvaničnicima prošle nedelje, američki državni sekretar Marko Rubio je pohvalio "izuzetne mogućnosti", ekonomske i geopolitičke, koje bi Sjedinjene Američke Države (SAD) i Rusija mogle da iskoriste kada se rat u Ukrajini završi.
U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp rekao da "pokušava da sklopi neke sporazume o ekonomskom razvoju" sa Moskvom.
Ali razmere korporativnog egzodusa iz Rusije nakon što je ona napala Ukrajinu 2022. mogle bi da otežaju taj projekat, jer je nekoliko američkih kompanija ostalo u zemlji da sklope bilo kakve poslove. Više od 1.000 globalnih kompanija je ili dobrovoljno napustilo ili obustavilo poslovanje u Rusiji od tada, prema listi koju je sastavila škola menadžmenta Jejl.
Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja, rekao je da očekuje da će se neke američke kompanije vratiti u drugom kvartalu, prema komentarima koje je citirala ruska državna medijska agencija TASS prošle nedelje, prenosi Si-En-En.
Analitičari su, međutim, sumnjičavi, tvrdeći da bi nagrada za ponovno ulaganje u Rusiju bila premala da bi kompanije opravdale potencijalne troškove takvog čina.
- Skeptičan sam da bi mnoge kompanije rizikovale svoju reputaciju i rizikovale da uđu u ovo veoma nesigurno i rizično poslovno okruženje za ovo relativno malo tržište - rekla je Janis Kluge, istraživač sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, ili SVP.
"Neodrživo" okruženje
Rusija je dugo bila izazovno mesto za poslovanje.
- Ranije su postojali stalni problemi u smislu korupcije, birokratije, birokratije (i) odnosa sa Kremljom - naveo je Timoti Eš, stručnjak za Rusiju u Četam hausu, istraživačkom centru sa sedištem u Londonu, i viši strateg u RBC Bluebai Asset Management.
Ali od invazije, i niza ekonomskih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, zemlja je postala još teže mesto za kompanije. Verovatno najveći rizik sa kojim se sada suočavaju strane firme je mogućnost da Kremlj zapleni njihovu imovinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 2023. godine potpisao dekret kojim se dozvoljava vladi da stavi stranu imovinu u zemlju pod svoju privremenu kontrolu. Nekoliko meseci kasnije, Kremlj je nacionalizovao lokalnu imovinu francuskog proizvođača jogurta Danone i danske pivare Karlsberg.
Korupcija se takođe pogoršala sa već visokih nivoa. Godine 2021., neprofitna organizacija Transparensi internešenel stavila je Rusiju na 136. mesto, izjednačenu sa Liberijom, u svojoj rang-listi od 180 zemalja i teritorija po njihovom uočenom nivou korupcije u javnom sektoru. Do 2024. Rusija je pala dalje niz indeks percepcije korupcije na 154. mesto, izjednačena sa Azerbejdžanom, Hondurasom i Libanom.
U međuvremenu, ruska ekonomija je postala manje integrisana sa ostatkom sveta, rekao je Kluge na SVP-u, velikim delom zahvaljujući sankcijama.
Značajno je da su ubrzo nakon invazije Sjedinjene Države, EU, Britanija i Kanada zajednički zabranile nekim ruskim bankama SVIFT servis za razmenu poruka — visokobezbednu mrežu koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. To je tim bankama znatno otežalo slanje i primanje novca iz inostranstva.
SAD ne bi mogle da ponovo prihvate zabranjene banke u mrežu bez saradnje EU jer se SVIFT nalazi u Belgiji, dodao je Kluge.
Slično tome, čak i ako SAD ukinu svoj sveobuhvatni set kontrola izvoza i zamrzavanja imovine nametnutih Rusiji od februara 2022, njihovi glavni trgovinski partneri neće nužno poništiti sopstvene mere protiv Moskve. Evropska unija je u ponedeljak odobrila svoju 16. seriju sankcija Rusiji.
- Postalo je veoma skupo i glomazno izvršiti čak i transakciju u zapadnim valutama iz (unutar) Rusije - rekao je Kluge, napominjući da su sankcije "učinile nastavak poslovanja u Rusiji neodrživim za mnoge zapadne kompanije".
Prošlo doba
- Rusija više nije 'očigledno mesto za zarađivanje novca' za strane kompanije. I nije tako već oko deceniju - rekla je Elina Ribakova, viši naučni saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, sa sedištem u Vašingtonuza.
Procvat ruske ekonomije, koji Ribakova stavlja između ranih 2000-ih i oko 2014. godine, poklopio se sa procvatom cena nafte. Moskva je profitirala izvozeći ogromne količine svoje nafte i prirodnog gasa u ostatak sveta u to vreme, uključujući Sjedinjene Države.
- Značajan deo stranih kompanija koje su osnovane u Rusiji bili su proizvođači energije, kao i trgovci na malo koji se nadaju da će prodati svoju robu rastućoj srednjoj klasi u zemlji - navela je ona.
Sada su se "tabele dramatično pomerile" pošto Americi više nisu potrebni ruski prirodni resursi.
Amerika sada ne samo da proizvodi mnogo više nafte i prirodnog gasa nego prethodnih decenija, već i izvozi goriva i tako direktno konkuriše Rusiji na globalnom energetskom tržištu.
Na primer, Evropa je povećala uvoz američkog tečnog prirodnog gasa - rashlađenog oblika prirodnog gasa koji se može transportovati okeanskim tankerima - da bi zamenila zalihe koje se tradicionalno uvoze iz Rusije.
Rat je takođe smanjio rusku srednju klasu, rekla je Ribakova. Mnogi ljudi se bore ili su poginuli na ratištima u Ukrajini, ili su napustili zemlju na početku invazije, iako su plate porasle zbog ozbiljnog nedostatka radne snage.
Celu privredu sada pokreće vojno-industrijski kompleks, rekla je Ribakova. I to je sektor u kojem Sjedinjene Države i Rusija verovatno neće naći „prirodnu saradnju“, primetila je ona.
Nije vredno rizika
Za strane kompanije, bumerang povratak u Rusiju, jednostavno, ne bi bio vredan muke.
Velika glavobolja za kompanije koje se vraćaju bila bi verovatna krhkost bilo kakvog diplomatskog detanta između Moskve i Vašingtona, rekli su analitičari za CNN.
- Šta se dešava ako se ruski stav (prema SAD) promeni? Možda daju (to) crveni tepih danas. A šta će biti sutra? Veoma je nepredvidivo - rekla je Ribakova.
Neizvesnost bi delovala u oba smera, tvrdi Majkl Rohlic, vanredni profesor za ekonomije Rusije, istočne Evrope i Evroazije na Univerzitetu Oksford.
- Sa Trampovom administracijom, svaki dan, svake nedelje, (to) se mnogo menja. Dakle, da li zaista želite da investirate na osnovu ovih pogrešnih politika? Šta će se dogoditi za četiri godine ako postoji demokratski predsednik? - istakao je on, dodajući: "Visoko rizično, nisko profitabilno".
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
