Krajem 2022, SAD i njihovi saveznici postavili su gornju granicu cene od oko 60 dolara po barelu za teret ruske sirove nafte za pristup zapadnim uslugama potrebnim za transport, uključujući osiguranje i tankere. Ideja je bila da se ograniči, kako količina ruske sirove nafte, tako i zarada Moskve od prodaje nafte na globalnom tržištu.

No, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), čini se da skoro dve godine na sankcije Zapada imaju mali uticaj zahvaljujući Kini i Indiji – dva najveća svetska uvoznika sirove nafte.

U julu je Kina kupila 47 odsto ruskog izvoza sirove nafte po obimu, a sledi je Indija koja je činila 37 odsto. Kupci u Evropskoj uniji uzeli su 7 odsto, a Turskoj 6 odsto.

Čini se da 2024. takođe sledi obrazac trgovine naftom koji je dobro uspostavljen prošle godine između Moskve i Pekinga, a posebno Moskve i Delhija. Indijski uvoz iz Rusije čini neverovatnih 40 odsto njene ukupne kupovine nafte na svetskom tržištu.

Za kontekst, pre rusko-ukrajinskog rata, Delhijev uvoz ruske sirove nafte bio manji od 1 odsto njegovog ukupnog uvoza. Sada je to mesečno partnerstvo vredno skoro 3 milijarde dolara ili 1,85 do 1,95 miliona barela dnevno.

Prema fizičkim trgovinskim izvorima u Singapuru i Mumbaiju, ruska nafta Ural obično se trguje do 5-10 odsto ispod cene nafte tipa Brent. Popust služi kao podsticaj za kupce.

"Tankeri u senci"


Ali šire prodajne cene još nisu ni blizu gornje granice koju predviđaju zapadnjačke nacije. To je najvećim delom zahvaljujući flotama "mračnih" ili "tankera iz senke", odnosno tankera s nejasnom vlasničkom strukturom stvorenom kroz različite subjekte, što otežava utvrđivanje ko ih zapravo poseduje ili kontroliše.

CREA je napomenula da je: „81 odsto ukupne vrednosti ruske morske sirove nafte prevezeno tankerima ‘u senci’, dok su tankeri u vlasništvu ili osigurani u zemljama koje primenjuju ograničenje cena činili 19 odsto."

- Rusko oslanjanje na tankere koji su u vlasništvu ili osigurani u zemljama G7 palo je zbog rasta ‘tankera u senci’. To kasnije utiče na moć koalicije da snizi gornju granicu cena i utiče na prihode Rusije od izvoza nafte - navodi CREA.

Iako je bilo poziva na suzbijanje uticaja “tankera u senci”, to se u praksi pokazalo veoma teškim, piše Investitor.

- Zemlje koje uvode sankcije trebalo bi da zabrane prodaju starih tankera vlasnicima registrovanim u zemljama koje ne provode politiku ograničenja cena nafte. Ovo bi pomoglo u ograničavanju ‘tankera u senci’ koji se koriste za transport ruskih fosilnih goriva, što je uočeno od njihove pune invazije na Ukrajinu - CREA dodaje.

Nije u pitanju samo nafta


Nafta nije jedini ruski izvoz fosilnih goriva koji pronalazi put do Kine i Indije. S obzirom da su obe zemlje glavni potrošači uglja, neizbežno je i moskovski ugalj završio na njihovim obalama.

- Od 5. decembra 2022. do kraja jula 2024. Kina je otkupila 45 odsto ukupnog ruskog izvoza uglja, a sledi Indija (18 odsto). Turska (10 odsto), Južna Koreja (10 odsto) i Tajvan (5 odsto) zaokružuju lista prvih pet kupaca - navode iz CREA .

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.