Američka svemirska agencija NASA otkrila je plan prema kojem bi se dvočlana posada misije “Kru-9” kompanije “SpejsX” lansirala u septembru, ali to i dalje ne bi dovelo posadu kući u skorije vreme već tek mesecima kasnije. Prema tom planu, misija bi se lansirala sa dvoje astronauta u letelici “dregon” umesto četvoro, što bi ostavilo dva prazna mesta za Sunitu i Berija za let kući. Ali, to bi takođe učinilo astronaute delom ukupne rotacije “Kru-9” na ISS. To znači da bi Sunita i Beri ostali na stanici još šest meseci - što je dužina rutinske misije na ISS - čime bi se njihov povratak pomerio najmanje do februara 2025.
- Radimo na planu za povratak Buča Vilmora i Sunite Vilijams u februaru - rekao je zvaničnik NASA Stiv Stič i dodao da je svemirska agencija već naložila "SpejsX-u", koji proizvodi i održava letelicu "dregon" da osigura dodatni prostor kojim će biti omogućen njihov povratak.
Zdravstveni rizici
Produženo vreme u mikrogravitaciji predstavlja različite rizike po zdravlje astronauta, piše WION. Izveštaji sugerišu da Sunita trpi značajne zdravstvene probleme, posebno brz gubitak gustine kostiju, slično osteoporozi, jer kosti ne podnose težinu u uslovima mikrogravitacije.
Posada je takođe prošla kroz detaljne preglede očiju - sa fokusom na rožnjaču, sočivo i optički nerv - kako bi se ispitali potencijalni uticaji na vid tokom dugotrajnih svemirskih misija, navodi WION.
Povratak "Starlajnerom" mogao bi se okončati katastrofom
U utorak je bilo 60 dana otkako je posada “Starlajnera” u svemiru, umesto planirane osmodnevne misije, piše “Dejli mejl”.
Kvarovi potisnika i curenje helijuma na “Starlajneru” naveli su NASA-u i “Boing” da zadrže dvoje astronauta u orbiti duže od planiranog iz straha da bi njihova povratak tom letelicom mogao da se završi katastrofom. Tokom tog vremena timovi su sprovodili testove na problemima da utvrde da li bi kapsula mogla da leti.
Kompanija "Boing" saopštila je u petak da i dalje stoji iza svemirske letelice "Starlajner" i da smatra da posada može bezbedno da se vrati na Zemlju. Ali, stručnjaci cene da bi NASA mogla da bude primorana da pokrene spasilačku misiju u kojoj bi ulogu imala kompanija Ilona Maska “SpejsX”.
"Veliki udarac za Boing"
A vraćanje astronauta u letelici "SpejsX-a" bio bi veliki udarac za "Boing", navodi "Indipendent", podsećajući da je let u junu bio prva misija posade na "Starlajneru" upućene na ISS i da je trebalo da se takmiči sa "SpejsX" za ugovore sa NASA. "Boing" je saopštio prošle sedmice da ima gubitak od 125 miliona dolara u programu "Starlajner", dok “Dejli mejl” navodi da su problem sa “Boingovim” putničkim avionima - uključujući turbulencije, mehaničke kvarove i druge incidente – ukupno koštali kompaniju najmanje tri milijarde.
A NASA je dodelila “Boingu” ugovor vredan 4,2 milijarde da napravi “Starlajner” kao taksi za astronaute do orbitalne stanice.
- Decenijama je “Boing” bio jedna od najcenjenijih kompanija u vazduhoplovstvu i odbrani. Ovo je prava nacionalna tragedija – rekao je ranije “Dejli mejlu” Majk Gruntman, profesor astronautike Univerziteta Južna Kalifornija.
Kako navodi list, odluka o upotrebi “Starlajnera” ili “Kru dregona” - dakle “Boingove” ili Maskove kompanije - još nije doneta. NASA je kupovala vreme “Boingu” da uradi testove i prikupi podatke, a kako kažu zvaničnici odluka svemirske agencije očekuje se tokom sledeće nedelje.
Kako je krenula bestežinska saga
Spajanjem ruskog modula "Zarja" i američkog "Unity" 1998. nastala je Međunarodna svemirska stanica, najveća svemirska letelica ikada napravljena i jedna od najimpresivnijih stvari u istoriji čovečanstva, piše Smartlife.
Nekoliko decenija pre nego što je svemirska trka između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država uopšte i počela, stručnjaci su razmišljali i pravili planove o svemirskim stanicama u Zemljinoj orbiti u kojima bi ljudi mogli da žive i rade.
Jedan od njih je bio i Verner fon Braun, nascista koji je tokom Drugog svetskog rata konstruisao jednu od prvih balističkih raketa V-2, da bi posle njega bio odveden u Ameriku gde je postao jedan od najznačajnijih ljudi američkog svemirskog programa.
Sletanje misije Apollo 11 na Mesec 1969. godine, pomerilo je fokus svemirske trke SAD - SSSR sa Meseca na uspostavljanje trajnijeg prisustva ljudi u Svemiru, a prvu pravu svemirsku stanicu - Saljut 1, dve godine kasnije, lansirao je Sovjetski Savez.
Od 1971. do 1982. godine "Saljut" program je lansirano ukupno sedam stanica, dok su SAD 1973. lansirale "Skylab", jedinu svemirsku stanicu ikada kojom su upravljali isključivo američki astronauti.
Mir, Mir, Mir...
A kada je 1986. SSSR lansirao "Mir", prvu složenu modularnu i tehnički veoma naprednu svemirsku stanicu, kojoj je bilo moguće vremenom dodavati nove module različite namene, postavljeni su temelji za ono što će postati jedan do najvećih združenih projekata u istoriji čovečanstva uopšte.
"Mir" je bio mesto prvog rekorda u najdužem stalnom ljudskom prisustvu u Svemiru od - 3.644 dana. Stanica je postojala sve do marta 2001. godine, kada je namerno "deorbitirana" iznad južnog Pacifika.
Okončavši svemirsku trku više od deceniju ranije, Rusija i Sjedinjene Države su 1998. pokrenule zajednički projekat izgradnje masivne orbitalne laboratorije u niskoj Zemljinoj orbiti. Spajanjem prva dva modula - "Zarja" i "Unity", nastala je Međunarodna svemirska stanica (MSS), čija je izgradnja konačno je završena 2009, kada je ona postala potpuno operativna.
MSS je mesto stalnog prisustva čoveka u Svemiru više od 25 godina. Istovremeno, ona je i jedna od najimpresivnijih stvari koju je čovečanstvo ikada napravilo, a evo i zašto...
"16 dana" za 24 sata
Međunarodna svemirska stanica je izuzetno brza! Oko Zemlje orbitira brzinama od oko 27.000km/h do 28.000km/h, što je u proseku 7,7 kilometara u sekundi. Tom brzinom, MSS oko Zemlje obilazi svakih 90 minuta, pa tako posada za svakih 24 sata izlazak i zalazak Sunca doživi čak 16 puta.
I dok astronauti i kosmonauti toliku brzinu, živeći i radeći na stanici, ne mogu da osete, oni svake sekunde prevale razdaljinu od 8 kilometara svemirskog prostora, što je oko 23 puta brže od zvuka.
Vreme prolazi mnogo sporije
Uprkos velikoj brzini, Međunarodna svemirska stanica se i dalje kreće relativno sporo u odnosi na brzinu kojom svetlost putuje – od neverovatnih 300.000 kilometara u sekundi! MSS se, ipak, kreće dovoljno brzo uticaj dilatacije vremena na njene stanovnike može da se izmeri.
Astronaut ili kosmonaut koji na MSS provede godinu dana, tu godinu će proživeti samo jednu stotinku sekundu kraće od ljudi na Zemlji. A to znači da ljudi na stanici, u poređenju sa nama na Zemlji, ipak kroz vreme putuju veoma sporo.
[caption id="attachment_71770" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
5 agencija, 18 zemalja
Nastala je kao partnerski projekat SAD i Rusije, ali se u godinama posle 1998. više država i organizacija, vođenih idejom da je Svemir prostor bez granica i prilika za saradnju na opštu dobrobit čovečanstva, priključilo projektu. Tako danas na MSS rade posade američke NASA-e, ruskog Roskosmosa, Kanadske svemirske agencije - CSA, Japanska agencija za istraživanje svemira - JAXA i Evropske svemirske agencije - ESA (22 države članice).
Pojedinačni članovi i/ili cele posade se na stanicu šalju na osnovu relativnog doprinosa svake nacije ili organizacije. Tako je, do danas, stanica ugostila astronaute/kosmonaute iz 18 zemalja. MSS time predstavlja stalni simbol onoga što je moguće kada čovečanstvo radi zajedno bez granica i podela.
