Svetske cene prehrambenih proizvoda dostigle su u martu najviši nivo ikada usled rata u crnomorskom regionu, pri čemu su najviše poskupele osnovne žitarice i biljna ulja, prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks cena hrane koji izračunava FAO iznosio je u martu u proseku 159,3 poena, što je rast od 12,6 odsto u odnosu na februar, kada je već dostizao najviši nivo od kako je 1990. ustanovljen, dok u odnosu na mart 2021. godine beleži skok od čak 33,6 procenata.
Indeks prati mesečne promene međunarodnih cena u korpi pet osnovnih prehrambenih proizvoda kojima se trguje.
Cene žitarica su porasle u martu na mesečnom nivou za 17,1 posto, podstaknute uzletom cena pšenice i svih krupnih žitarica, uglavnom zbog rata u Ukrajini. Rusija i Ukrajina, zajedno, učestvuju sa oko 30 posto, odnosno 20 odsto u svetskom izvozu pšenice i kukuruza, respektivno, u poslednje tri godine.
Pšenica je prošlog meseca bila za 19,7 procenata skuplja nego u februaru, usled zabrinutosti za stanje useva u SAD, dok su cene kukuruza zabeležile rast od 19,1 odsto na mesečnom nivou, dostižući rekordno visok nivo zajedno sa cenama ječma i sirka.
Nasuprot tome, cene pirinča su u zavisnosti od regiona i kvaliteta, malo varirale u odnosu na februar, dok su se na godišnjem nivou zadržale u padu za 10 procenata.
Cene biljnih ulja su u martu porasle za 23,2 odsto, podstaknute višim kotacijama suncokretovog ulja čiji je najveći svetski izvoznik Ukrajina.
Znatno su povećane i cene palminog, sojinog i ulja repice kao rezultat poskupljenja suncokretovog ulja i sirove nafte, pri čemu su cene sojinog ulja dodatno bile pogurane naviše zbog zabrinutosti vezanih za manji izvoz iz Južne Amerike.
[caption id="attachment_11861" align="alignnone" width="640"]
Pixabay[/caption]
Kotacije šećera na globalnom tržištu su porasle za 6,7 posto u odnosu na februar, preokrenuvši nedavni trend pada, a u poređenju sa martom 2021. više su za 20 procenata. Tome su doprinele više cene sirove nafte zajedno sa aprecijacijom brazilskog reala, dok su povoljni izgledi proizvodnje u Indiji ograničili veći porast cena na mesečnom nivou.
Meso je u martu poskupelo za 4,8 odsto dostižući najviši nivo u istoriji, predvođene rastom cena svinjskog mesa zbog manjka svinja za klanje u zapadnoj Evropi. Globalne cene živinskog mesa su takođe ojačale zbog pada zaliha u zemljama koje su vodeći izvoznici nakon izbijanja ptičjeg gripa.
Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, njihove cene su u martu napredovale za 2,6 odsto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 23,6 procenata, jer su naglo skočile kotacije putera i mleka u prahu usled povećane uvozne tražnje, posebno na azijskim tržištima, za isporuke u kratkom i dugom roku.
FAO je u odvojenom izveštaju dao i novu prognozu globalne proizvodnje pšenice u 2022. Sada predviđa rod od 784 miliona tona, što je za 1,1 odsto više nego lani.
Agencija UN je, zaokružujući izveštaj o proizvodnji žitarica u 2021. godini, procenila da je globalna proizvodnja iznosila 2.799 miliona tona, što je neznatno više u odnosu na 2020. godinu, pri čemu je proizvodnja pirinča dostigla najviši nivo od 520,3 miliona tona.
Globalna potrošnja žitarica u 2021/22. je projektovana na 2.789 miliona tona.
Predviđa se da će globalne zalihe žitarica u ovoj godini biti povećane za 2,4 odsto u odnosu na početni nivo, uglavnom zbog većih zaliha pšenice i kukuruza u Rusiji i Ukrajini usled nižeg izvoza nego što je planirano.
Prema proceni FAO, globalne zalihe žitarica iznosiće 29,7 procenata u 2021/22. godini, što je zanemarljivo niže nego prethodne godine i „još uvek relativno komforan nivo ponude“, piše u izveštaju objavljenom na veb sajtu FAO.
