"Prijateljstvo bez granica" koje su kineski i ruski predsednici Vladimir Putin i Si Đinping proglasili na sastanku u Pekingu u februaru 2022. godine, samo nekoliko dana pre početka opšte ruske invazije na Ukrajinu, ovih dana se suočava sa sve dramatičnijim ograničenjima.
Projekat izgradnje gasovoda Snaga Sibira 2 je u potpunom zastoju nakon što je kineska strana nedavno zamrznula pregovore sa ruskom stranom, što predstavlja težak ekonomski i geopolitički udarac za Putina u teškom trenutku, dok se suočava sa sve većim pritiskom iz više pravaca, a posebno razornim ukrajinskim napadima na rusku energetsku infrastrukturu, što dodatno komplikuje rusko finansiranje rata.
Kina zateže odnose sa Moskvom: Gasovod koji je trebalo da spase Rusiju ostao zaglavljen
Spor oko novca Pregovori su blokirani zbog cene gasa. Volstrit žurnal, u detaljnoj analizi ovog slučaja, piše da je kineski lider Si rekao ruskoj strani da uopšte ne pokreće pitanje gasovoda dok Moskva ne ispravi svoje uslove u korist Kine.
Naime, Kina zahteva da joj Rusija prodaje gas po cenama koje važe na ruskom subvencionisanom domaćem tržištu, što je samo oko 50 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, dok Rusija insistira na tržišnim cenama.
Poređenja radi, prema javno dostupnim podacima, Kina već kupuje ruski gas preko gasovoda "Snaga Sibira 1" po sniženoj ceni od 240 do 280 dolara, a gas iz Centralne Azije po ceni od oko 200 dolara za hiljadu kubnih metara, dok ostali međunarodni kupci "Gasproma" plaćaju cenu veću od 420 dolara za istu količinu.
Samo ova činjenica pokazuje koliko je kineski zahtev neprihvatljiv i ponižavajući za Putina. Ukoliko bi ruska strana pristala na kineske uslove, to bi značilo da Rusija unapred pristaje na buduće poslove sa direktnim gubitkom, a treba dodati da Rusija sama mora u velikoj meri subvencionisati izgradnju gasovoda vrednog milijardu dolara.
Pre nego što je pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija je prodavala svoj gas evropskim zemljama po ceni od 275 do 340 dolara za hiljadu kubnih metara, pa se sada suočava sa ultimatumima koji su dramatično u suprotnosti sa zvaničnom retorikom o rusko-kineskom neograničenom prijateljstvu.
Ovo je direktna posledica izuzetno nezavidne situacije u kojoj se Rusija nalazi. S obzirom na to da je Rusija izgubila unosno evropsko tržište nakon invazije na Ukrajinu, Kina uživa u situaciji apsolutne pregovaračke dominacije u odnosima sa Moskvom, što kineska strana sve otvorenije koristi. Peking, iako su Kina i Rusija potpisale memorandum o razumevanju u vezi sa strateškim gasovodom, zbog toga odlaže pregovore, verujući da će se ruske pozicije vremenom dodatno oslabiti, što će potom Peking dovesti u još bolji položaj u budućnosti.
Dok je ruski gas samo jedna od opcija za Kineze, gasovod "Snaga Sibira 2" jedina je opcija za Putina nakon gubitka evropskog tržišta, a istovremeno mu je za petama zbog sve teže ruske situacije u Ukrajini i Rusiji.
Kinezi, s druge strane, imaju dovoljno gasa i ne žele da zavise isključivo od ruskog gasa, s obzirom na to da je diverzifikacija izvora energije fundamentalna dugoročna strategija Pekinga, koja uključuje četiri kopnena gasovoda u Turkmenistanu, Uzbekistanu, Kazahstanu i Tadžikistanu, kao i tankere za tečni prirodni gas (LNG) koji svakodnevno stižu na kineske terminale iz Katara, Australije, Malezije i SAD.
Gasovod je trebalo da bude izlaz za ruska gasna polja na poluostrvu Jamal, koja su namenski izgrađena za snabdevanje Evrope putem Severnog toka, ali taj gas sada ne može da stigne do Evrope, a Rusija očajnički pokušava da poveže Jamal sa kineskim tržištem preko Mongolije.
Dok je Rusija ranije izvozila između 150 i 175 milijardi kubnih metara gasa u Evropu godišnje, gasovod "Snaga Sibira 2" je projektovan za kapacitet od 50 milijardi kubnih metara godišnje, što znači da je trebalo da nadoknadi samo trećinu ukupnih gubitaka Rusije zbog evropskih sankcija i gubitka evropskog tržišta.
Pored toga što je popunio sve dublju budžetsku rupu izazvanu ratom u Ukrajini, "Severni tok 2" je trebalo da ubedi rusku i međunarodnu javnost da zapadne sankcije ne mogu zaustaviti Rusiju ili uništiti rusku ekonomiju i da je zapadna izolacija Rusije osuđena na neuspeh sve dok Moskva ima alternativu u Kini.
Ovaj neuspeh stoga ima ozbiljne geopolitičke posledice za Putina, koji se takođe suočava sa potpunom evropskom zabranom uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa i cevovodnog gasa do kraja 2026. godine, odnosno jeseni 2027. godine.
Ruska ratna ekonomija u velikoj meri zavisi od prihoda od prodaje nafte i gasa. Ali dok je naftu lakše transportovati tankerima, gas zahteva fiksne cevovode, bez kojih Rusija gubi stotine milijardi potencijalnih prihoda u narednim godinama i decenijama.Promena dinamike Teški odnosi Pekinga ukazuju na to da se dinamika između Rusije i Kine potpuno promenila.
Počinje nova era u kojoj će Rusija morati da se zadovolji neugodnom ulogom podređenog partnera, što već potvrđuje monopol Kine na ruskom automobilskom i tehnološkom tržištu, kao i juanizacija ruskog finansijskog sistema, koju Kina strateški koristi da bi svela Rusiju na nivo svoje sirovinske baze i ekonomske kolonije, piše Poslovni dnevnik.
Kao rezultat toga, raste zabrinutost u ruskoj javnosti, posebno među ekonomskim stručnjacima i elitom, jer iza propagandne retorike "prijateljstva bez granica" očigledno se odvija proces u kojem Rusija brzo gubi svoj ekonomski suverenitet i postaje potpuno zavisna od Kine, dok među lokalnim ruskim stanovništvom i lokalnim političarima u Sibiru, zbog masovnog zakupa zemlje i eksploatacije njenih resursa od strane Kine, raste strah od kineskog "preuzimanja" regiona bogatog sirovinama bez ijednog ispaljenog metka.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)