Ona je u razgovoru za Rojters istakla da će Fond u narednom Svetskom ekonomskom pregledu, koji se očekuje 14. aprila, predstaviti scenarije koji ukazuju na pogoršanje globalnih ekonomskih izgleda.

Poremećaj snabdevanja energijom

Rat je izazvao jedan od najvećih poremećaja u globalnom snabdevanju energijom, nakon što je zbog blokade Ormuskog moreuza obustavljen značajan deo proizvodnje nafte. Ovaj strateški pravac ključan je za transport oko petine svetske nafte i gasa, što je dodatno podiglo cene energenata i pojačalo pritiske na tržište.

"Umesto toga, svi putevi sada vode ka višim cenama i sporijem rastu", rekla je Georgijeva.

MMF sprema nove prognoze

Međunarodni monetarni fond planira da sledeće nedelje objavi niz scenarija u okviru redovnog ekonomskog pregleda, a očekuje se da će prognoze rasta biti snižene, dok će projekcije inflacije biti povećane.

Pre izbijanja sukoba, MMF je procenjivao da će globalni rast iznositi 3,3 odsto u 2026. i 3,2 odsto u 2027. godini, ali će sada te projekcije verovatno biti revidirane naniže.

"Nalazimo se u svetu povećane neizvesnosti", rekla je Georgijeva, ukazujući na kombinaciju geopolitičkih tenzija, tehnoloških promena, klimatskih šokova i demografskih kretanja.

Najveći udar na siromašne zemlje

Prema rečima Georgijeve, rat je smanjio globalnu ponudu nafte za oko 13 odsto, a posledice se osećaju i u lancima snabdevanja, uključujući gas, helijum i đubriva.

Najviše su pogođene siromašne zemlje koje zavise od uvoza energije i nemaju fiskalni prostor da zaštite stanovništvo od rasta cena.

Ona je upozorila da bi dalji rast cena mogao da poveća rizik od socijalnih nemira, dok su neke države već zatražile finansijsku pomoć MMF-a.

Dugoročne posledice i za izvoznike

Iako se često smatra da izvoznici energije imaju korist od rasta cena, posledice sukoba osećaju se i u tim zemljama.

Prema navodima, Katar bi mogao da obnavlja deo svoje proizvodnje prirodnog gasa i do pet godina zbog štete nastale u ratu, dok je Međunarodna agencija za energiju registrovala oštećenja na desetinama energetskih postrojenja.

"Čak i ako se rat danas zaustavi, postojao bi dugotrajan negativan uticaj na ostatak sveta", rekla je Georgijeva.

Rast cena i strah od krize hrane

Nakon napada SAD i Izraela krajem februara, Iran je blokirao Ormuski moreuz, što je izazvalo nagli rast cena nafte i gasa.

Nafta Brent je poskupela na više od 111 dolara po barelu pošto polako ističe ultimatum koji je američki predsednik Donald Tramp dao Iranu da ponovo otvori ključni Ormuski moreuz.

MMF sprema nove prognoze

Georgijeva je upozorila da bi problemi u snabdevanju đubrivima mogli da dovedu i do šire krize hrane, iako takav scenario za sada nije potvrđen.

Svetski program za hranu ranije je upozorio da bi milioni ljudi mogli da se suoče sa akutnom glađu ukoliko se sukob nastavi, piše Newarab.

Koordinacija međunarodnih institucija

MMF, Svetska banka i Međunarodna agencija za energiju najavili su koordinisane napore kako bi procenili posledice rata na energetiku i globalnu ekonomiju.

Fond takođe sarađuje sa međunarodnim organizacijama koje se bave bezbednošću hrane kako bi se ublažili potencijalni rizici.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.