Danas, međutim, neki delovi energetskog tržišta reaguju kao da je svet na ivici potpunog isušivanja zaliha.

Razlog za to je rat na Bliskom istoku, koji je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, uklanjajući procenjenih 12 do 15 miliona barela sirove nafte dnevno sa tržišta, piše Si-En-En (CNN). 

Šok ponude ovih razmera jednostavno nije održiv. Ni hitno oslobađanje nafte iz strateških rezervi niti obećano povećanje proizvodnje zemalja OPEK+ ne mogu popuniti nastalu prazninu.

Crveni alarmi se sada čuju na tržištu zbog fizičke dostupnosti barela potrebnih za ponovno pokretanje globalne ekonomije.

Rastuće cene

"Što duže ovo traje, situacija je ozbiljnija. Možda danas nemamo nestašicu, ali ćemo je na kraju imati. Ako nastavimo ovim putem, ostaćemo bez goriva", upozorio je Endi Lipou, predsednik Lipow Oil Associates. 

Fjučers i fizička tržišta nafte signaliziraju duboku zabrinutost.

Ugovori za isporuku kasnije ovog meseca prodaju se po znatno višoj ceni od ugovora za buduće mesece. Ova situacija, poznata kao "retroaktivnost", sugeriše da tržište veruje da su zalihe nafte ugrožene, posebno na duži rok.

Ograničena ponuda je glavni razlog zašto se cena američkih fjučersa sirove nafte skoro udvostručila ove godine, a tek je april.

Brent, međunarodna referentna vrednost, skočila je iznad 110 dolara po barelu. Ali cena stvarnih, fizičkih barela raste još brže, što dodatno uzbunjuje. Cena takozvanog "datiranog" Brenta, koji meri vrednost fizičkih barela, dostigla je 141,26 dolara prošle nedelje, što je najviši nivo od 2008. godine.

Cena rata

"To je kao da imate poslednju flašu vode: spremni ste da platite koliko god je potrebno. Procena vrednosti fizičke nafte tokom ovakvog poremećaja snabdevanja je više umetnost nego nauka", rekao je Vikas Dvivedi, strateg za globalnu energiju u Makvori grupi.

Još jedan znak nestašice je to što Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik, navodno naplaćuje kupcima rekordne premije za svoju sirovu naftu.

Fajnenšel tajms izveštava da Saudijska Arabija zahteva premiju od 19,50 dolara za isporuke azijskim kupcima u odnosu na referentnu cenu Arab Lajt nafte, i do 30 dolara u odnosu na Brent za kupce u Evropi.

Amerikanci takođe plaćaju cenu. Lipov procenjuje da, direktno i indirektno, troše oko 830 miliona dolara više dnevno na benzin, mlazno gorivo i druga transportna goriva nego pre rata.

Dok su tržišta sirove nafte privukla najviše pažnje, potencijalna nestašica derivata kao što su mlazno gorivo, dizel i benzin mogla bi postati ozbiljan problem za ekonomiju.

Cene mlaznog goriva su se udvostručile u poslednjih mesec dana, jer su se problemi sa snabdevanjem sirovim gorivom prelili na tržište derivata.

Aerodromi obično imaju zalihe mlaznog goriva samo za nekoliko dana, a avio-kompanije su uglavnom prestale da skladište svoje zalihe poslednjih godina.

Potencijalna nestašica goriva Lipov je rekao da je "veoma zabrinut zbog mlaznog goriva", ali je napomenuo da će avio-kompanije početi da otkazuju letove mnogo pre nego što industrija ostane bez goriva.

Taj trend se već dešava, a neke kompanije smanjuju kapacitete. Na primer, United Airlines planira da smanji svoj raspored letova za 5% tokom narednih šest meseci, što uključuje ključnu letnju sezonu putovanja.

Druge avio-kompanije su već počele da povećavaju cene karata i vraćaju naknade za prtljag.

Neki aerodromi u Italiji, prema Bloomberg-u, uveli su ograničenja na snabdevanje gorivom za avione. Ako se rat nastavi i Ormuski moreuz ostane zatvoren još šest do osam nedelja, Dvivedi veruje da bi moglo doći do nestašice dizela, pa čak i benzina, ako moreuz ostane zatvoren tokom letnje sezone vožnje.

Ovi problemi se ne rešavaju lako. Za razliku od sirove nafte, koja se može transportovati alternativnim rutama, mlazno gorivo, dizel i benzin se obično transportuju cevovodima od rafinerija do skladišta.

Najranjiviji delovi Sjedinjenih Američkih Država su istočna i zapadna obala, koje se oslanjaju na uvoz da bi zadovoljile potražnju.

Racionalizacija potrošnje

"Tržište zapadne obale moglo bi da eksplodira u trenutku", rekao je Tom Kloza, nezavisni analitičar nafte.

Neke zemlje, plašeći se nestašice, počele su da uvode ograničenja kako bi smanjile ogroman jaz između ponude i potražnje.

Na strani ponude, Kina, Tajland, Pakistan i Južna Koreja ograničile su izvoz, dok je Rusija zabranila izvoz benzina.

a bi smanjile potražnju i borile se protiv nestašice, neke azijske zemlje poput Mjanmara i Bangladeša racionalizuju potrošnju goriva.

Naravno, ova ograničenja imaju svoju cenu, uključujući usporavanje lokalnih ekonomija. Sjedinjene Američke Države, najveći svetski proizvođač nafte i vodeća rafinerija, izolovanije su od drugih zemalja.

Međutim, SAD nisu imune na fizičku nestašicu nafte i goriva koja već primorava druge nacije da donose teške odluke, piše Indeks.hr

"To je kao da imate ogromnu rupu u trupu broda. Problem počinje u Aziji, zatim se širi na Afriku i Evropu. U nekom trenutku će stići i do nas u Sjedinjene Države", zakljčio je Kloza.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.