Skandinavski SAS je najavio da će u aprilu otkazati najmanje 1.000 letova, uz obrazloženje da se cena mlaznog goriva udvostručila za samo deset dana zbog krize na Bliskom istoku.

Poruka koju cela industrija čita iz ovoga nije nimalo ohrabrujuća.

Ukoliko se sukob na Bliskom istoku nastavi i nastavi da vrši pritisak na cene nafte i derivata, vazdušni saobraćaj bi mogao da uđe u fazu u kojoj više neće biti stvar skupljih karata, već i sve češćih prilagođavanja mreže letova, posebno na rutama sa više dnevnih polazaka.

SAS je prvi povukao "priručnik" Izvršna direktorka Skandinavskih erlajnsa, Anko van der Verf, rekla je da kompanija već otkazuje nekoliko stotina letova tokom marta, a da će posle Uskrsa uslediti veća smanjenja, sa najmanje 1.000 polazaka za april.

Istovremeno, SAS pokušava da zaštiti ključni saobraćaj i prvo smanjuje letove na rutama gde postoje dobre alternativne veze istog dana.

Kompanija ima oko 800 letova dnevno, tako da SAS kaže da mere nisu drastične, ali neophodne.

Putnici pogođeni otkazivanjima treba da budu unapred obavešteni i preusmereni na druge polaske gde god je to moguće, rekla je portparolka SAS-a Aleksandra Lindgren Kaoukdži. Ali sama činjenica da velika evropska avio-kompanija pribegava smanjenju letova zbog troškova goriva pokazuje koliko je situacija ozbiljna.

Cene karata već rastu SAS je takođe najavio povećanje cena.

Prema procenama kompanije, njihov prosečan let biće skuplji za oko 45 evra, dok će transatlantski letovi biti skuplji za oko 240 evra, piše tportal.

Za putnike koji tek planiraju svoja putovanja, ovo je jasan signal da bi proleće i leto 2026. godine mogli doneti znatno skuplje avio karte nego što se očekivalo pre samo nekoliko nedelja.

SAS nije izolovan slučaj. Zbog rata i rasta cena goriva, i druge kompanije su počele da uvode doplate, povećavaju tarife ili prilagođavaju kapacitete, dok su neke rute na određenim tržištima postale skuplje u kratkom vremenskom periodu. Bliski istok ponovo određuje troškove letenja.

U pozadini svega je rizik od rata, koji se sve više direktno preliva u energetski sektor.

Napadi na ključnu naftnu i gasnu infrastrukturu i rastući strahovi za snabdevanje kroz Ormuski moreuz naglo su podigli cene energije.

Gardijan izveštava da je Brent skočio na skoro 103 dolara po barelu i da je porastao za oko 50 odsto od početka sukoba, dok analitičari upozoravaju da rafinisani proizvodi poput mlaznog goriva i dizela trpe još jači udarac od same sirove nafte.

Upravo zato problem za avio-kompanije nije samo geopolitička neizvesnost, već veoma specifičan proračun.

Kada cene mlaznog goriva kratkoročno skoče, prevoznici moraju da biraju između tri loše opcije: apsorbovati troškove i smanjiti profit, prebaciti ih na putnike ili smanjiti broj letova gde mogu.

SAS je sada pokazao da se u Evropi sve više bira kombinacija druge i treće opcije. 

Najvažnije pitanje sada nije da li će još nekoliko kompanija korigovati svoje cene, već koliko brzo bi se ovaj model mogao proširiti.

Neke od velikih avio-kompanija su trenutno donekle zaštićene hedžingom, odnosno prethodno dogovorenim cenama goriva, ali ova zaštita nije beskonačna.

Ako kriza potraje, pritisak će se preliti na one koji su trenutno otporniji.

Drugim rečima, ono što danas vidimo u SAS-u lako bi moglo biti rana najava šireg trenda: skuplje karte, manje fleksibilni rasporedi letova i smanjenje učestalosti tamo gde prevoznici procenjuju da mogu da povežu putnike sa drugim polascima.

Za putnike to znači veoma jednostavnu, ali neprijatnu novu realnost - u vreme geopolitičkih previranja, čak ni letovi više nisu samo pitanje potražnje i sezone, već i cene goriva, što može promeniti ceo obračun vazdušnog saobraćaja za nekoliko dana.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.