Turska "asfaltno-betonska diplomatija" na Zapadnom Balkanu gradi auto-put koji, povezivanjem Srbije i Bosne, ima za cilj da zbliži Beograd i Ankaru.

O ovom ambicioznom projektu putne infrastrukture razgovarano je u petak na sastanku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegovog domaćina u Beogradu, predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Projekat koji finansira Ankara, a koji predviđa izgradnju direktnog auto-puta velike brzine koji povezuje glavne gradove Srbije i Bosne i Hercegovine, jedan je od najvažnijih transportnih infrastrukturnih projekata u bivšoj Jugoslaviji — posebno za glavni grad Bosne, koji i dalje nema auto-putnu vezu sa ostatkom regiona i kontinenta.

Sporazum koji su 2019. godine potpisale Turska, Srbija i Bosna predviđa kružni auto-put čija severna polovina ide od Beograda do Sarajeva. Deo na teritoriji Srbije je završen, a dodatna deonica duga 23 kilometra u Republici Srpskoj (RS) povezuje Sremsku Raču u Srbiji i Bijeljinu u Bosni.

Radovi još nisu počeli u ostatku Bosne, a takođe nije jasno da li postoji konačan dogovor o trasi auto-puta prema Sarajevu, delimično zbog političkih podela u Bosni i stalnih previranja nakon rata 1995. godine.

Čini se da je Erdoganova poseta Beogradu bila prvi korak u podsećanju svih na to šta treba uraditi i ko će pokriti troškove.

Šta se dešava na bosanskoj strani?

Auto-put bi povezao srce Bosne sa srcem Srbije, prolazeći kroz RS, entitet sa srpskom većinom u Bosni, kojim upravlja Milorad Dodik, populista i najlojalniji regionalni politički partner ruskog predsednika Vladimira Putina.

Iako je Dodik, poznat po svojim separatističkim i opstruktivnim politikama, blokirao svaki napredak u zemlji kada mu odgovara njegov etnonacionalistički cilj, čini se da je ovaj auto-put na vrhu njegove liste prioriteta.

Prošlog avgusta, Dodik je obezbedio kredit od 500 miliona evra od turske banke za finansiranje izgradnje dodatne deonice auto-puta od 130 kilometara u RS-u i još 30 kilometara u Distriktu Brčko, delu teritorije Bosne koji deli RS na dva dela i koji formalno ne pripada ni RS-u niti drugom entitetu Bosne, Federaciji BiH (FBiH), sa bošnjačko-hrvatskom većinom.

Međutim, stvari su se zakomplikovale u drugom delu Bosne, gde građevinske mašine još nisu pokrenule ni jedan metar zemlje.

- Ovo je nešto što je veoma često u Bosni; prvobitna ruta auto-puta postala je tačka sporenja zbog načina i mesta gde će taj put ići - rekao je Adnan Huskić, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu, za Euronjuz.

Dok Republika Srpska ima blanko kartu za izgradnju svojih puteva po svojoj volji, u trenutku kada asfalt stigne do administrativne linije entiteta, vlasti Federacije Bosne i Hercegovine , upletene u administrativni haos od 10 kantona i njihovih vlada, preuzimaju odgovornost za deo auto-puta na svojoj teritoriji.

Ipak, Erdogan, koji godinama održava dobre odnose sa bosanskim vlastima i koji je uložio značajna sredstva u industriju, nekretnine i privatni zdravstveni sektor u zemlji, zna da će prijatelji naći način da pomere planine ako bude potrebno, i verovatno će uskoro insistirati na prevazilaženju poslednje prepreke.

Kako Brisel gleda na prisustvo Ankare u regionu?


U međuvremenu, troškovi izgradnje celog puta procenjuju se na oko 4 milijarde evra. Ova ambiciozna turska investicija nije jedina u zemljama Zapadnog Balkana poput Bosne i Srbije, koje su sve u procesu pregovora o pridruživanju EU.

Kako su transportne mreže takođe ključne za Brisel, koji je uložio milione u izgradnju auto-puteva, železnica i druge infrastrukture u regionu, tursko učešće je verovatno izazvalo određenu pažnju, iako tiho.

Na pitanje Euronjuza o tursko-srpsko-bosanskom projektu, delegacija EU u Bosni kratko je odgovorila

- Ne možemo komentarisati projekte koje ne finansira EU-

Turska i Brisel nisu se slagali u mnogim pitanjima, posebno poslednjih godina. Iako je Turska punopravna članica NATO-a, njeni pregovori o pristupanju EU su već neko vreme u zastoju i blokirani su od strane Brisela od 2016. godine.

Istovremeno, put Srbije ka EU, iako nije zamrznut, napreduje izuzetno sporim tempom, a predsednik Vučić izgleda vodi visoko-lepršavu spoljnu politiku održavanja dobrih odnosa sa svima, svuda.

Beograd i Ankara nisu odustali od održavanja veza sa Moskvom i nisu se pridružili zapadnim sankcijama protiv Kremlja nakon njegove potpune invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine.

Aerodromi u Srbiji i Turskoj i dalje su otvoreni za direktne komercijalne letove ka glavnim ruskim gradovima, postajući ključni čvorišta za transport između Rusije i Evrope.

Zašto je Srbija važna za Tursku? Ambasador Turske u Srbiji, Hami Aksoj, ocenio je da Beograd trenutno doživljava ekonomski uzlet i beleži izuzetan ekonomski razvoj — a Ankara ostaje veliki partner u svemu tome.

On je podsetio da u Srbiji posluje više od 1.300 turskih kompanija, čije su ukupne investicije krajem 2021. godine dostigle 250 miliona dolara (228,8 miliona evra), a trgovinska razmena dostigla 2 milijarde dolara (1,83 milijarde evra).

- Erdoganovoj Turskoj je potrebna Srbija da poveća svoje uloge u osetljivom regionu za EU i NATO. I sa ekonomske i sa političke tačke gledišta- rekao je za Euronews Milan Parivodić iz Britanske privredne komore u Srbiji.

-Turska koristi Zapadni Balkan da obeleži svoje prisustvo na igralištu EU pre nego što se te zemlje pridruže bloku. To je potez koji ima i politički i ekonomski značaj“, dodao je Parivodić, koji je takođe bivši ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Srbije.

Takođe, postoji i finansijski interes u dovođenju sopstvenih kompanija da obave posao. Pod Erdoganovim vođstvom, stvaranje poslovnih prilika za njegove brojne građevinske ekipe bio je glavni faktor turskih projekata na Zapadnom Balkanu, u Centralnoj Aziji, na Kavkazu, Bliskom Istoku, i, do rata u Rusiji, u Ukrajini.

- Turskim preduzećima, pogođenim ekonomskom krizom sa dvocifrenim stopama inflacije, projekti u inostranstvu daju kiseonik-  zaključio je Parivodić za Euronjuz biznis.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.