Aktuelna i neizostavna tema poslednjih dana u srpskim medijima je novo nalazište zlata i bakra u okolini Žagubice, na lokalitetu Čoka Rakita. Prema informacijama kompanije Dundee Precious Metals Inc. u uzorcima koji su iskopani, pronađen je visok kvalitet plemenite ruda. Pronalasci novih lokaliteta, posebno zlata i drugih ruda su od velikog značaja, posebno sa privrednog i ekonomskog aspekta. Pored dogovorenog prihoda koje dobija Srbija, i pojačane finansijske sigurnosti, eksploatacija ruda takođe omogućava zapošljavanje na stotine novih radnika.
Da smo zemlja koja leži na vrednim rudama dokazuje i bogata istorija rudnika širom države, ali značajna količina različitih ruda metala i nemetala, kao i interesovanje stranih investitora za izgradnju novih rudnika. Pored zlata, vrši se eksploatacija bakra, uglja, gvožđa, mangana, olova, cinka, hroma, kobalta, antimona i molibdena.
Srbija je, dakle, uvek bila zemlja rudarstva. Ipak, krenimo od zlata.
Prema podacima iz Geološkog zavoda Srbije, u rudnim ležištima naše zemlje nalazi se oko 600 tona zlata, a osim u okolini Bora i Majdanpeka, zlato se trenutno izdvaja i u rudniku Lece kod Medveđe, iako je to primarno rudnik olova i cinka. Kineska kompanija Ziđin je 2021. godine otvorila je rudnik i pokrenula eksploataciju zlata iz rude bakra, a za te potrebe eksploatacije zaposlila je više od 1.400 ljudi koji rade na iskopinama bakra u Majdanpeku.
Rudnik u Majdanpeku jedan je od najstarijih rudnika na području naše zemlje, a prema procenama celokupan lokalitet Majdanpek predstavlja jedno od najbogatijih nalazišta rude zlata u svetu. Prema poslednjim podacima, Ziđin kompanija proizvela je 5,742 tone zlata, a sva količina prodata je upravo Narodnoj banci Srbije.
Nalazišta zlata u doba Miloša Obrenovića
Nedugo nakon prvog Prvog srpskog ustanka, planove za otvaranje rudnika u Majdanpeku, napravio je knez Miloš Obrenović. Međutim, strahujući da će velike sile pohrliti u Srbiju na lov na rudna blada, odložio je otvaranje i sačekao je bolji trenutak. Nakon više od jedne decenije, srpski knez pozvao je strane stručnjake kako bi s izvršila analiza, ali i kako bi se napravio što bolji plan za njegovo eksploatisanje. Odmah nakon toga izabrao je ljude koji su poslati na obuku u rudarsku školu. Tada, vodeći čovek u oblasti rudarstva u celoj Evropi, pronašao je količinu bakra i gvožđa zbog čega je izneo predviđanja da će upravo ovaj kraj Srbije biti jedan od najbogatijih u Evropi.
Pored Majdanpeka, značajni lokalitet je rudnik Lece u opštini Medveđa. Podnožje planine Radan je na 525 metara nadmorske visine smestilo je rudnik, koji je prema novijim istraživanjima jedan od najvećih nalazišta zlata u Evropi, sa prosečnim udelom od 260 grama zlata po jednoj toni rude. što je najveći sastojak ovog plemenitog metala u Evropi.
[caption id="attachment_44749" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Najstariji tragovi rudarstva datiraju još iz doba Rimljana. Sačuvani su tragovi eksploatacije na više od 300 metara zemljišta, kao i rimski hodnik od preko 80 metara sa nekoliko bunara.
Rudnik u okolini Medveđe, nakon desetogodišnje pauze, ponovo je 2010. godine otvoren sa novom upravom. Tada su istraživanja pokazala da ruda ima mnogo veću koncentraciju zlata u poređenju sa pređašnjim analizama.
Srbija bogata sa četiri milijarde tona uglja
Pored nalazišta zlata i bakra, Srbija takođe može da se pohvali količinom uglja koji se kopa svake godine. Domaća proizvodnja uglja može da se nadmeće sa znatno moćnijim državama na svetu, pa upravo zato zauzimamo 10. mesto na svetu po godišnjoj proizvodnji lignita.
U rudarskom basenu Kolubara svakodnevno se crpi smeđi ugalj (lignit), a hiljade tone uglja pomažu domaćoj privredi, tako što je upravo on zaslužan za tople radijatore građana tokom zimskih dana. Ovaj ugalj već četiri pune decenije greje kotlove koji pokreću nekoliko genereatora, koji se bez prekida okreću, i na taj način proizvodu električnu energiju.
Pre par godina, u napuštenom rudniku uglja kod Baljevca, u opštini Raška, pronađene su značajne rezerve rude bora, a procenjena vrednost pronađene rude veća je od dve milijarde dolara. Prema istraživanju kanadske kompanije Erin ventures koja je došla do ovog pronalaska, količina pronađene rude mogla bi da bude dovoljno za neometan rad punih 21 godinu, a u tom periodu ovaj rudnik mogao bi da proizvede 11 miliona tona bora koji se koristi za proizvodnju mobilnih telefona, kao i u svemirskoj tehnologiji.
Trepča - dobro poslovanje na evropskom tržištu
Neizostavni, i jedan od najvećih rudnika olova i cinka u Evropi, nalazi se u blizini Kosovske Mitrovice. Trepča je registrovana kao akcionarsko društvo: 80 odsto akcija pripada Vladi Kosova, dok 20 odsto pripada zaposlenima tog preduzeća. Eksploatacija rudnika u Trepči počela je još u doba kralja Milutina, u 14. veku, a po završetku Prvog svetskog rata, pravo na eksploataciju rudnika stekla je britanska kompanija. Trepča je nekada bila jedna od najvećih kompanija u bivšoj SFRJ, a zatvaranjem nekoliko rudnika i fabrika krajem 1980-ih i 1990-ih, rudarski kompleks Trepča na Kosmetu sada obuhvata samo sedam rudnika olova i cinka. Rudnik Stari Trg preduzeća Trepča je glavni izvor za vađenje rude. Iz njega se godišnje izvuče preko 180.000 tona rude. Iz drugog rudnika u Novom Brdu, godišnje se izvuče oko 40 hiljada tona rude. To su dva najveća operativna rudnika preduzeća Trepča.
Trepča u ovom trenutku posluje na evropskom tržištu. Olovo i cink iz ovih rudnika se izvoze u Evropu putem međunarodnih javnih tendera.
Zatrpana "zlatna nit" istočne Srbije
U blizini Majdanpeka nalazi se nekadašnji rudnik zlata Blagojev kamen, otvoren davne 1804. godine koji je pripadao Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ušuškan u gustoj šumi, na vrlo nepristupačnom terenu, na putu od Majdanpeka ka Kučevu, radio je punom parom od 1902. godine, pa sve do 1961. godine. Na prestanak interesovanja za dalja istraživanja na ovim terenima uticala je i nagla izgradnja velikih proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta u Boru i Majdanpeku čija se godišnja proizvodnja zlata može porediti sa ukupnom proizvodnjom zlata u Blagojevom Kamenu.
Po zatavarnju rudnika, dugi niz godina, smatralo se da se rezerve zlata na ovom području iscrpljene, bez potencijala za iskopavanje novih ruda.
Zaboravljeni rudnik uranijuma na Staroj planini
Nisu samo nalazišta zlata bila atrakcija. Niame, pedesetih godina prošlog veka, tadašnja Jugoslavija, pod vođstvom Josipa Broza Tita odlučila je da se upusti u trku u proizvodnji nuklearnog oružja sa svetskim silama.
Iz prava, traganje za uranijumom bilo je sakriveno od javnosti, ali je uranijumska groznica uzela maha, pa je rudnik Grabovica, u blizini Kalne u Opštini Knjaževac, između Stare i Suve planine, otvoren 1962. godine. Samo tri godine nakon otvaranja, i pored otkrića uranijuma, svima je bilo jasno da je rudnik potpuni promašena investicija. Okno je tada kompletno zatrpano, a put do samog rudnika skoro da je neprohodan.
Prema tadašnjim nezvaničnim istraživanjama, rudnik Grabovica imao je dovoljne količine uranijuma da se zaista napravi atomska bomba. Upravo na Staroj planini su vršena istraživanja, gde je tada taj lokalitet označen kao mesto koji sigurno sadrži uranijum.
Rezerve litijuma u Srbiji najveće u Evropi
Prema pisanju Blumberga, procenjene rezerve litijuma u Srbiji su najveće u Evropi i preliminarna istraživanja nagoveštavaju da bi ga moglo biti 200 miliona tona. Američki Geološki institut spekuliše da je čak u pitanju jedan milion tona litijuma. Jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, Rio tinto, sa sedištem u Londonu, koja je u Srbiji prisutna od 2007. godine, u julu 2017. je sa vladom Srbije potpisala Memorandum o razumevanju o projektu razvoja ležišta litijuma i bora Jadar u blizini Loznice, a sredinom 2019. je najavljeno da će za četiri godine početi da se eksploatiše litijum.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
