Elektronska prijava putem portala e-uprave omogućiće bržu obradu zahteva, a građanima i privredi jednostavnije ostvarivanje prava na podršku države prilikom kupovine električnih vozila. Za ovu namenu budžetom za 2026. opredeljeno je 170 miliona dinara, a iznos subvencije kretaće se od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od vrste vozila, odnosno da li se odobravaju za mopede, motocikle, tricikle, četvorocikle ili za putnička i teretna vozila sa električnim pogonom.

U Srbiji je tokom prošle godine prodato oko 31.700 novih vozila, od kojih su 2,1 odsto bila potpuno nova vozila s električnim pogonom. Tempo rasta njihove prodaje i dalje je sporiji, ističu u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova, u odnosu na zemlje EU, gde se udeo prodatih baterijskih vozila na električni pogon kreće oko 17,4 odsto. Većina evropskih zemalja daje podsticaje za kupovinu takvih vozila. Najčešće su to finansijski, ističe Boris Ćorović, generalni sekretar srpske asocijacije, a u Srbiji – Ministarstvo za zaštitu životne sredine uskoro će kupcima ponuditi do 5.000 evra za nabavku novih električnih vozila.

– U svetu postoje i druge takse kako bi se privreda i građani stimulisali da što više kupuju takve automobile, poput besplatnog parkinga, povlašćenih tarifa za parkiranje, smanjenje tarifa za putarinu, a neke države čak dozvoljavaju vožnju žutom trakom. Kod nas, sem finansijskih subvencija, za vlasnike električnog i hibridnih vozila, postoji i oslobađanje od poreza, pa tako prilikom njihove registracije važi oslobođenje od plaćanja godišnjeg poreza na upotrebu motornih vozila – navodi Ćorović i dodaje da asocijacija predlaže i uvođenje nekih nefinansijskih podsticaja, kao što su povoljnija cena parkinga i putarine za električna vozila, da taksi vozila imaju prioritet ako su električna..

Ipak, da bi država mogla da daje takve nefinansijske podsticaje vozila moraju da budu na neki način obeležena, da se vidi da su na električni pogon.

– U zemljama EU to je rešeno tako što takva vozila imaju posebne vrste registarskih tablica. To su zelene tablice, sa zelenom pozadinom, faktički. Takva praksa već je poznata u EU, u Kopenhagenu, ali i u Budimpešti, Sofiji, Ljubljani, u Rumuniji i mnogim gradovima i državama. Dakle, to je neophodan uslov da biste mogli da pružate neke vrste nefinansijskih podsticaja. To predlaže asocijacija, jer je ionako u toku izrada novog Zakona o bezbednosti sabraćaja, a pitanje registarskih tablica i mogućnost upravljanja lakim komercijalnim vozilima mase do 4,25 tona sa vozačkom dozvolom B kategorije predviđa upravo taj zakon – objašnjava Ćorović.

Elektrifikacija ostaje tema broj jedan. Stoga je ova asocijacija, uz saradnju i podršku Privredne komore Srbije, pokrenula i temu izrade nacionalne strategije.

– Na dobrom smo putu za izradu nacionalne strategije. Verujemo da će ovaj proces doprineti stvaranju jasnijeg i stabilnijeg ekosistema za razvoj e-mobilnosti, od infrastrukture i podsticaja, do veće dostupnosti i bržeg prihvatanja električnih vozila na našem tržištu. Potreban je sinhronizovan rad više državnih organa, jer elektrifikacija zahteva koordinisan i dugoročan pristup – dodao je on.

Vodeći brendovi kod nas: „Škoda”, „Tojota” i „Reno”

Prošla godina obeležena je najboljim rezultatima u poslednjih pet godina, uz rast prodaje novih vozila u Srbiji od 13,8 odsto u odnosu na 2024. Rast je kontinuiran iz godine u godinu, a posebno su značajan deo prodaje činili hibridni modeli, dok potpuno električna vozila beleže manji, ali stabilan pomak. Ipak, struktura tržišta ostaje izazov – u 2025. udeo polovnih vozila iznosio je 83 odsto, dok su nova vozila činila svega 17 procenata tržišta. Posebnu zabrinutost predstavlja podatak da je registrovano 70 odsto više vozila kategorije euro 3 i euro 4 – najvećih zagađivača – nego novih automobila, što ukazuje na potrebu dodatne regulacije i usklađivanja sa ciljevima tranzicije ka elektromobilnosti, zaštiti životne sredine i, generalno, bezbednosti u saobraćaju. U segmentu lakih komercijalnih vozila 2025. donela je najslabije rezultate u poslednjih pet godina, uz pad prodaje od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, tržište dvotočkaša i ATV vozila nastavlja snažan uzlazni trend – rast od 31 procenat zabeležen je u segmentu skutera i motocikala, dok je kategorija ATV vozila (kvadovi) ostvarila rast od čak 57 procenata.

Među vodećim brendovima, u kategoriji putničkih automobila, lane je prvo mesto zauzela „Škoda”, drugo „Tojota”, treće „Reno”. U segmentu lakih komercijalnih vozila prednjači „Fijat”, a zatim slede: „Volksvagen”, „Škoda”... Kod skutera lider je „Peda”, kod motocikala „Be-em-ve motorad”, dok je u ATV kategoriji najprodavaniji brend „CF moto”.

Međunarodna agencija za energiju objavila je podatak da će 40 odsto vozila koja će biti prodata tokom 2030. širom sveta biti s električnim pogonom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.