Kako tvrde, jata ptica bukvalno uništavaju njihova polja, a šteta je već dostigla stotine hektara.

I dok pokušavaju da spasu ono što se može spasiti, upozoravaju na spor sistem procene i sve veći rizik za buduću proizvodnju.

Zbog ovog višegodišnjeg problema, poljoprivrednici su se obratili HRT-u. Ističu da je situacija poslednjih dana dodatno eskalirala, a šteta je prijavljena na čak 840 hektara.

Dodaju i da je većina u pitanju zaštićena vrsta ptica koje na polja dolaze u velikim jatima i nanose ozbiljnu štetu.

Tvrde da, uprkos pokušajima da se odbrane, rezultati izgleda gotovo da i nemaju. 

"Ove godine imamo veoma veliki broj ovih ptica i one nanose štetu našim usevima. Ovo polje je bilo prelepo zeleno. Došle su, pasle su sve do zemlje. Nešto je iščupano iz korena. Nešto od onoga što je ispašeno će se oporaviti, ali nema oporavka za ono što je iščupano", Ivan Sigurnjak iz Gromačnika je za HRT opisao obim štete.

Najgore tek dolazi

Trenutno su najviše pogođeni ozimi usevi, dok prolećna setva tek predstoji, što dodatno zabrinjava poljoprivrednike.

Emil Pinjo iz Sibinja upozorava da će šteta samo rasti.

"Najveći problem je sada sa ozimim usevima. Prolećni usevi još nisu ni posejani, a i tu će biti problema. Kao što je moj kolega već napomenuo, trenutno je prijavljena šteta na oko 840 hektara, ali biće je još više kada se poseju prolećni usevi", kazao je on.

Poljoprivrednici su posebno istakli problem sporog dolaska procenitelja na teren, zbog čega se tragovi štete brzo gube.

"Ova njiva će sada biti valjana, bačeno đubrivo i uklonjeni tragovi koji pokazuju da ovde ima izmeta, da ovde ima tragova ždralova, i postavlja se pitanje šta će inspektor videti posle 15 dana", objasnio je Darko Grivičić iz Kujnika.

Struka, međutim, potvrđuje da su u pitanju zaštićene vrste ptica čiji broj raste, što dodatno komplikuje situaciju.

"Možda će biti potreban intersektorski pristup ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine i samih ljudi koji su pogođeni da bi se pronašao kompromis, jer u budućnosti ovaj problem neće nestati već će se samo pogoršavati", rekao je Mario Pavičić iz institucije Natura Slavonika.

Dodao je da najveću štetu nanose sive guske, belolise guske i ždralovi.

Strašila ne pomažu

Poljoprivrednici pokušavaju da zaštite useve gasnim topovima, strašilima i svetlosnim trakama, ali efekat je kratkotrajan. 

"Rade možda dva ili tri dana i posle toga se ptice naviknu i ostaju blizu strašila.", rekao je Toni Ćurić iz Bartolovaca.

Situaciju dodatno pogoršavaju kontrole koje ne prepoznaju nastalu štetu kao poljoprivrednu aktivnost.

"Kontrole agencija za plaćanje u poljoprivredi pokazuju da nema poljoprivredne aktivnosti", upozorava Pinjo.

Ćurić dodaje da zbog toga poljoprivrednici rizikuju da izgube podsticaje. Poljoprivrednici sada traže sistemsko rešenje, bržu procenu štete i pravednu finansijsku nadoknadu.

Ivan Sigurnjak dodaje "Problemi su pre svega bolje rešavanje šteta, finansijsko poravnanje, izlazak na teren i da to budu realne vrednosti. Ne tražimo da se obogatimo na nadoknadi, već da to bude realna isplata.“ 

Takođe ističu da nisu protiv zaštite prirode, piše Dnevno.hr

"Nismo protiv ekologije. Naravno da jesmo za ekologiju, ali nije normalno da imamo takve štete", zaključuju oni.

Ako se problem uskoro ne reši, poljoprivrednici upozoravaju da bi gubici mogli nastaviti da rastu, a poljoprivredna proizvodnja bi mogla postati sve neizvesnija.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.