Lihtenštajn je možda jedna od najmanjih zemalja na svetu, ali samo po površini. U svemu ostalom jeste velika, ali najviše po broju zanimljivih činjenica koje krije.

Na primer, da li ste znali da bez Lihtenštajna ne bi bilo sletanja na Mesec? Naime, tokom misije Apolo 11 1969. godine, kompanija iz Lihtenštajna bila je ključna u istraživanju ponašanja materijala pri napuštanju Zemljine atmosfere i proizvela je zaštitni premaz za raketu, odnosno lunarni modul.

U znak zahvalnosti, NASA im je poklonila i "suvenir" - zastavu koja je bila na Mesecu, kao i mesečeve stene koje se i danas mogu videti u muzeju "Liechtensteinische SchatzKammer" u Vaducu, glavnom gradu zemlje, piše Putni kofer.

Ova mala zemlja, koja se prostire na najviše 160 kvadratnih kilometara, četvrta je najmanja zemlja u Evropi i šesta najmanja na svetu. I nema sopstveni aerodrom.

Dakle, ne možete putovati do Lihtenštajna avionom, već ćete morati da letite do Ciriha, u Švajcarskoj, koji je udaljen sat i po vremena.

Takođe, napominjemo odmah na početku ove kompilacije najzanimljivijih činjenica o Lihtenštajnu, to je jedna od samo dve zemlje na svetu koje ne samo da nemaju pristup moru, već ga nemaju ni njeni susedi, u ovom slučaju Švajcarska i Austrija.

Jedini drugi slučaj takve "dvostruko zatvorene zemlje" nalazi se u Uzbekistanu. Ako se vratimo na veličinu ove zemlje, na svetskom nivou, samo su Vatikan, Monako, Tuvalu, Nauru i San Marino manji po površini. Lista se samo malo razlikuje što se tiče broja stanovnika. I ovde je Lihtenštajn šesti sa maksimalnim brojem stanovnika od 40.000, a samo Vatikan, Tuvalu, Nauru, Palau i San Marino imaju manje.

S druge strane, Kneževina Lihtenštajn, kako se zvanično zove, jedna je od najbogatijih zemalja na svetu. Jaki su, na primer, u izvozu zamrznutih pica. I najjači na svetu u proizvodnji proteza.

Naime, u ovoj oblasti, Lihtenštajn je svetski lider, odnosno lokalna stomatološka kompanija Ivoclar Vivadent, čiji je vlasnik Kristof Celer navodno jedini milijarder u toj zemlji.

Naime, njegova kompanija, koja pored proteza proizvodi i niz drugih stomatoloških proizvoda, drži u svojim rukama 20 odsto svetskog tržišta proteza.

Navodno ih godišnje proizvedu čak 60 miliona. Međutim, Lihtenštajn ima i veoma zanimljivu kulturu rada. Pauza za ručak u toj zemlji traje sat i po, od 12 do 13:30 časova, što je čini jednom od najdužih na svetu.

S druge strane, Lihtenštajn je bio zastrašujuće spor u jednoj oblasti. Naime, žene u Lihtenštajnu su dobile pravo glasa tek 1984. godine. Bila je poslednja zemlja u Evropi na koju se čekalo po ovom pitanju, a referendumi o toj temi održani su 1971. i 1973. godine, ali oba puta predlog nije prihvaćen.

Najgore od svega, na tom istorijskom referendumu 1984. godine, pravo glasa žena je pobedilo samo sa tesnom razlikom: 2.370 glasova "za", 2.251 "protiv".

Lihtenštajn je jedna od najbezbednijih zemalja na svetu. Zemlja je navodno toliko bezbedna da prosečan stanovnik ne oseća potrebu da zaključava vrata.

Takođe, uprkos prelepoj prirodi i planinama i mogućnosti zimskog turizma, Lihtenštajn je najmanje posećena zemlja u Evropi.

Lihtenštajn je kneževina, a na njenom čelu je princ Hans-Adam II, koji povodom državnog praznika Staatsfeiertag, koji se svake godine slavi 15. avgusta, poziva sve stanovnike zemlje da mu se pridruže na proslavi u dvorištu njegove palate u Vaducu, a zabava se takođe održava u gradu i ukrašena je vatrometom.

Detalji koji okružuju nacionalne simbole Lihtenštajna su takođe zanimljivi. Na primer, nekada su imali istu zastavu kao Haiti, a i dalje imaju istu melodiju himne kao britanska "Bože čuvaj kraljicu".

To je relikt iz 19. veka, kada je niz zemalja nemačkog govornog područja koristio tu melodiju, ali je samo Lihtenštajn odlučio da je zadrži do danas.

Godine 2011, cela zemlja se mogla iznajmiti na Airbnb-u za 70.000 dolara po noći., ali to nije sve.

U jednom trenutku, bilo je moguće "iznajmiti" ceo Lihtenštajn na Airbnb-u za 70.000 dolara po noći, za minimum dve noći za ukupno 450 do 900 ljudi.

Pored svega navedenog, Lihtenštajn se može pohvaliti i zavidnim brojem olimpijskih medalja u alpskom skijanju (jedna na svakih 3.800 stanovnika), a do 2009. godine bili su u diplomatskom sporu sa Češkom i Slovačkom oko imovine i zemljišta koje su imale na teritoriji bivše Čehoslovačke.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.