Prema presudi nemačkog Saveznog suda, osoba koja izdaje stan u podzakup ne sme ostvariti profit od toga.

Ovom odlukom, osmo građansko veće jača zaštitu zakupaca i stavlja tačku na uobičajenu praksu, posebno na napetim tržištima nekretnina.

Predsedavajući sudija Ralf Binger rekao je u Karlsrueu da će ova odluka zaštititi ljude od preteranih cena podzakupa.

Ovo pitanje, podjednako važno za stanodavce, zakupce i podstanare, do sada je bilo pravno nejasno na najvišem sudskom nivou, piše Feniks magazin.

Veće je odlučilo da svrha podzakupa treba da omogući zakupcu da zadrži stan u slučaju značajne promene životnih okolnosti, kao što je život u inostranstvu.

 - Podzakup može pokriti troškove povezane sa stanom. S druge strane, svrha podzakupa nije da se zakupcu pruži prilika da ostvari profit - odlučilo je veće.

Pitanje pravičnosti U konkretnom slučaju iz Berlina, stanodavac je raskinuo ugovor sa zakupcem jer je izdavao stan u podzakup radi profita.

Danas, 43-godišnji muškarac traži 962 evra mesečno za dvosoban stan površine 65 kvadratnih metara, za koji je sam prvobitno platio 460 evra.

 - Mnogi ljudi zavise od podzakupa jer nemaju šanse na redovnom tržištu nekretnina. Ovu nezgodnu situaciju ne smeju da zloupotrebljavaju ni stanodavac ni glavni zakupac - rekla je Melani Veber-Moric, predsednica Nemačkog udruženja zakupaca.

 - Podzakup nije poslovni model. To je takođe pitanje pravičnosti - rekao je Kaj Varneke, predsednik udruženja vlasnika nekretnina Haus & Grund Deutschland.

Zakupac u belgijskom slučaju tvrdio je da je podstanarima dao potpuno opremljen stan, navodeći da ništa ne nedostaje. Izjavio je da je procenio vrednost svoje imovine, ali da ne postoje razumni modeli za izračunavanje kako se nameštaj i kućni predmeti uključuju u cenu zakupnine.

Upravo je to problem koji potvrđuje i Udruženje stanara.

Odluka o iseljenju je konačna

Godinama se primećuje da se stanovi ili sobe izdaju namešteni kako bi se zaobišla zakonska ograničenja cena zakupnine i zahtevale znatno veće cene.

Savezno ministarstvo pravde nedavno je predstavilo nacrt koji bi trebalo strože da reguliše iznajmljivanje nameštenog prostora, čiji predlog navodi da zakupci za potpuno opremljene stanove mogu zahtevati paušalni dodatak od pet procenata neto osnovne zakupnine.

U svojoj odluci o slučaju Berlin, Sud se nije upuštao u to da li nameštaj koji je ostavljen treba uzeti u obzir prilikom određivanja visine podzakupnine, niti u moguće kršenje zakona o ograničavanju cena zakupnine.

Zakupac koji je izdao stan u podzakup borio se protiv tužbe za iseljenje koju je podneo vlasnik.

Njen zahtev je bio neuspešan na prvostepenom sudu, ali je bio uspešan na Regionalnom sudu u Berlinu.

BGH je sada odbio žalbu stanara, čime je presuda o iseljenju postala pravosnažna.Poraženi zakupac je oštro kritikovao presudu, rekavši da BGH ignoriše ekonomske rizike podzakupa nameštenog stana.

On smatra da nadoknada za nameštaj služi za pokrivanje troškova, a ne za profit, jer izlaže sopstvenu imovinu riziku od oštećenja ili krađe bez mogućnosti zaštite. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.