Iako su zabeležena neka poboljšanja, razlika u platama između polova i dalje je prisutna u Evropi. Više pokazatelja ukazuje na nejednakost između žena i muškaraca u raznim sferama, ali ekonomska nejednakost ima najveći uticaj na žene.
Uprkos određenom napretku, žene i dalje trpe razlike u zaradama, učešću u radnoj snazi, zaposlenju i hijerarhijskim pozicijama na radnom mestu.
Glavni pokazatelji razlike u platama
Neprilagođena razlika u platama predstavlja značajan pokazatelj, jer pokazuje razliku između prosečne bruto satnice muškaraca i žena, izraženu kao procenat prosečne bruto satnice muškaraca. Ovaj pokazatelj ne uzima u obzir obrazovanje, godine, radne sate ili vrstu posla.
Prema podacima iz 2022. godine, razlika u platama u Evropskoj uniji iznosila je 12,7 odsto. Drugim rečima, žene su u proseku zarađivale 87,3 evra za svakih 100 evra koje su zarađivali muškarci. Da bi nadoknadile ovu razliku, žene bi morale da rade dodatnih 1,5 meseci godišnje.
Razlika u platama znatno varira među zemljama EU i Evropske zone slobodne trgovine (EFTA). U 2022. godini, razlika je prelazila 17 odsto u nekoliko zemalja. Estonija je imala najveću razliku od 21,3 odsto, dok su Austrija (18,4 odsto), Švajcarska i Češka (po 17,9 odsto) takođe bile visoko rangirane.
Luksemburg je jedina zemlja sa negativnom razlikom u platama (–0,7 odsto), što znači da su žene zarađivale nešto više od muškaraca. Osim Luksemburga, Italija, Rumunija i Belgija imale su najniže razlike, manje od pet odsto.
Među „velikom četvorkom” EU, Nemačka (17,7 odsto) i Francuska (13,9 odsto) beleže više razlike od proseka EU.
Da li razlika u platama opada?
Jedan od ciljeva Evropske komisije je smanjenje razlike u platama u bloku. Napredak postoji, ali je spor. Između 2012. i 2022. godine, razlika u platama smanjena je za 3,7 procentnih poena (pp), sa 16,4 odsto na 12,7 odsto.
Međutim, u šest zemalja, uključujući Sloveniju, Letoniju, Poljsku, Maltu, Švajcarsku i Litvaniju, razlika je porasla, od 0,1 pp do 3,7 pp.
Značajno poboljšanje zabeleženo je u Španiji (pad od 10 pp), Estoniji (8,6 pp), Islandu (8,4 pp) i Luksemburgu (7,6 pp). Nemačka i Velika Britanija takođe su zabeležile značajan pad od 5 pp i 4,7 pp.
Privatni sektor ima veću razliku
U 2022. godini, razlika u platama bila je veća u privatnom sektoru nego u javnom u 21 od 24 evropske zemlje. Ovo može biti posledica transparentnih platnih mreža u javnom sektoru koje podjednako važe za muškarce i žene.
Najveća razlika u privatnom sektoru zabeležena je u Češkoj (20,5 odsto), dok je Nemačka imala razliku od 19,9 odsto. U javnom sektoru, Kipar (–0,2 odsto) je zabeležio negativnu razliku, što znači da su žene bile bolje plaćene od muškaraca.
Zašto žene zarađuju manje?
Razlozi za razliku u platama su složeni i obuhvataju niz nejednakosti koje žene trpe:
Sektorska segregacija: Oko 24 odsto razlike u platama pripisuje se prekomernoj zastupljenosti žena u slabije plaćenim sektorima, poput zdravstva, obrazovanja i nege.
Diskriminacija u platama: U nekim slučajevima, žene zarađuju manje za isti rad ili rad iste vrednosti.
Nejednaka podela neplaćenog rada: Žene provode više sati u neplaćenom radu, što utiče na njihove karijerne izbore.
Stakleni plafon: Žene su manje zastupljene na visokim pozicijama. U 2021. godini, samo 35 odsto menadžera u EU bile su žene.
Više obrazovane, ali manje zaposlene
U 2022. godini, udeo žena sa visokim obrazovanjem u EU (37,1 odsto) bio je veći od udela muškaraca (31,4 odsto). Ipak, stopa zaposlenosti žena (83,6 odsto) bila je niža od stope zaposlenosti muškaraca (88,9 odsto).
Stopa zaposlenosti muškaraca bila je viša u svim zemljama EU, sa najvećom razlikom u Grčkoj (19,1 pp). Turska, kao kandidat za članstvo, imala je razliku od 34,6 poslovnih poean.
Iako su zabeležena poboljšanja u smanjenju razlike u platama i učešću žena na tržištu rada, napredak je spor i neujednačen. EU nastavlja da radi na smanjenju ovih razlika, ali predstoji još mnogo izazova kako bi se postigla potpuna ravnopravnost.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
