To je zato što neki ljudi koji obavljaju intervjue imaju tendenciju da daju više ocene kandidatima koje sretnu ranije tokom dana u poređenju sa onima koje intervjuišu popodne, pokazala je analiza hiljada intervjua jedne startap kompanije.
Naravno, to nije apsolutno pravilo, i kandidati mogu briljirati i posle ručka. Ipak, u tržištu rada gde poslodavci u oblastima poput tehnologije sporo zapošljavaju, čak i mala prednost može napraviti razliku, rekla je Širan Danoh, organizacioni psiholog, za Biznis insajder.
- Određeni intervjueri imaju doslednu sklonost da budu stroži ili popustljiviji u svojim ocenama u zavisnosti od doba dana - izjavila je.
Moguće je da su ujutru intervjueri manje iscrpljeni od uzastopnih sastanaka – ili možda još uvek uživaju u svojoj prvoj kafi, dodala je.
Danoh i njen tim primetili su razliku između jutarnjih i popodnevnih intervjua dok su analizirali baze podataka sa hiljadama obavljenih razgovora za posao. Danoh je generalna direktorka i osnivačica kompanije "Informed Decisions", startapa koji koristi veštačku inteligenciju kako bi pomogao organizacijama da smanje pristrasnost i poboljšaju procese intervjuisanja.
Ona je izjavila da su zaključci o pristrasnosti u zavisnosti od doba dana izvedeni iz baza podataka intervjua koje koriste alati Informed Decisions za ocenjivanje kandidata. Podaci uključuju intervjue onih koji su obavili najmanje 20 razgovora koristeći sistem kompanije. Danoh je navela da analiza rezultata pokazuje da kandidati koji su intervjuisani ujutru često dobijaju statistički značajno više ocene.
Dobra vest, dodala je, jeste da, kada se intervjuerima skrene pažnja na mogućnost da su stroži tokom popodneva, oni često preduzimaju korake kako bi smanjili tu tendenciju.
- U mnogim slučajevima, srećom, vidimo da povratne informacije koje pružamo pomažu u smanjenju pristrasnosti, a vremenom čak i u njenom potpunom eliminisanju - izjavila je Danoh.
Međutim, Danoh je istakla da intervjueri često ne dobijaju povratne informacije o svojim praksama zapošljavanja, iako je pronalaženje pravog talenta „toliko ključni deo“ posla koji obavljaju menadžeri za zapošljavanje i regruteri.
Dodala je da su i drugi istraživači identifikovali kako doba dana — i da li je neko jutarnji ili večernji tip — može uticati na procese donošenja odluka.
straživanje iz 2011. godine, koje je analiziralo više od 1.000 odluka o uslovnoj slobodi u Izraelu, pokazalo je da su sudije bile sklonije popustljivosti na početku dana i nakon pauza. Međutim, ta naklonjenost se smanjivala kako su sudije donosile sve više odluka.
Tehnologija može da pomogne
Postoji mogućnost da će, ukoliko alati poput veštačke inteligencije (AI) preuzmu veću odgovornost u procesima zapošljavanja, kandidati prestati da brinu o tome u koje doba dana im je zakazan intervju.
Kiki Leutner, suosnivačica "SeeTalent.ai", startapa koji razvija testove vođene veštačkom inteligencijom za simulaciju zadataka povezanih sa određenim poslovima, izjavila je da, uprkos zabrinutostima zbog pristrasnosti AI-a, subjektivnost u „ručno“ vođenim procesima zapošljavanja, gde intervjueri postavljaju otvorena pitanja, često dovodi do veće pristrasnosti nego AI. Leutner, koja se bavi istraživanjem etike u AI-u i procenama uopšte, istakla je da AI može doprineti pravičnijem zapošljavanju.
Za Business Insider rekla je da je, na primer, verovatno da kandidat u video intervjuu koji vodi AI ima ravnopravniju šansu da dobije posao.
- Ne dozvoljavate da ljudi vode nestrukturisane intervjue, postavljaju nasumična pitanja i donose odluke na osnovu toga - izjavila je.
Takođe, kako je dodala, zahvaljujući tome što se sve snima, postoji dokumentacija o donetim odlukama i osnovu na kojem su one zasnovane. Na kraju, moguće je koristiti te informacije za ispravljanje algoritama, zaključila je Leutner.
- Bilo koji strukturirani proces je bolji u regrutaciji nego proces bez strukture - izjavila je Kiki Leutner.
Ljudi su "nepopravljivo pristrasni"
Erik Mosli, suosnivač i izvršni direktor Workhumana, kompanije koja razvija alate za prepoznavanje dostignuća zaposlenih, rekao je za Business Insider da će podaci koje stvaraju ljudi biti pristrasni — jer su ljudi „nepopravljivo pristrasni.“
Pozvao se na istraživanje iz 2016. godine koje je pokazalo da su sudije za maloletnike u Luizijani davale strože kazne — posebno crnim maloletnicima — nakon što je fudbalski tim Univerziteta Luizijane pretrpeo neočekivan poraz.
Mosli je, međutim, dodao da se AI može obučiti da ignoriše određene pristrasnosti i prepozna druge kako bi ih eliminisao.
Primena takvog pristupa može pomoći ljudima da se zaštite od svojih prirodnih sklonosti, rekao je Erik Mosli. Ipak, da bi se to ispravno sprovelo, važno je obezbediti zaštitne mere oko upotrebe veštačke inteligencije. Te mere mogu uključivati etičke timove sa predstavnicima iz pravnih sektora i ljudskih resursa, fokusirane na pitanja „higijene podataka“ i „higijene algoritama.“
Mosli je upozorio da se ne preduzimanjem tih mera i oslanjanjem isključivo na AI rizikuje i povećanje ljudskih pristrasnosti.
- Ako ga jednostavno pustite u rad na vrlo jednostavan način, samo će ih replicirati. Ali, ako krenete s razumevanjem da te pristrasnosti postoje, možete ih prevazići - objasnio je.
Širan Danoh iz Informed Decisions dodala je da, ako ljudi koji obavljaju intervjue sumnjaju da su stroži nakon što prođe jutro, mogu preduzeti korake da to neutrališu.
- Pre nego što obavljate intervjue posle podne, odvojite malo više vremena za pripremu, popijte šoljicu kafe i osvežite se - izjavila je.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
