Kivano je neobična biljna kultura poreklom iz Afrike koja se poslednjih godina sve više gaji u regionu. Pored toga što se lako proizvodi, postiže i dobru cenu, što je uvek primamljivo za poljoprivrednike.

Iako podseća ljude na kivi ili krastavac, u suštini je bodljikava dinja. Pored ukusa, privlači mnoge ljude zbog zdravstvenih koristi koje nudi i sve je traženija u Evropi.

https://bizportal.rs/expo-2027/ovo-sigurno-niste-znali-evo-kako-je-jedan-fermentisani-riblji-sos-postao-globalna-kulinarska-ikona/

Gajenje

Da biste ga uzgajali, potrebno je da izaberete mesto sa puno sunca i dobro dreniranim zemljištem. Zemljište mora biti blago kiselo i unapred pripremljeno kopanjem i obogaćeno slojem komposta ili stajnjaka, uz primenu uravnoteženog baštenskog đubriva.

Seme se sadi direktno u zemlju kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva, obično krajem aprila ili početkom maja. 3–4 semena se stavljaju u rupu dubine 1,5–2,5 cm, a rastojanje između biljaka treba da bude oko 45 cm.

Kivano raste u obliku vinove loze, pa mu je potreban oslonac, a sazreva u septembru. Plodovi su sočni i ukusni, a prilikom kupovine potrebno ih je birati kada su narandžasto-žute boje, jer su tada najzreliji i najslađi. Može se jesti sirov, dodavati u salate od krastavaca, smutije, kolače ili pite, piše EUpravo zato.

Prodaja i cena

Sve više poljoprivrednika ga uzgaja u Srbiji jer se pokazalo kao profitabilan. Naime, u prodavnicama se prodaje na komad, a njegova cena je od 150 do 200 dinara (od 1,28 do 1,71 evra), a u Hrvatskoj je dva evra. Borko Luković iz Srbije ima jednu od najegzotičnijih bašta, jer pored malina, kupina, ribizli, smokava, uzgaja i banane, limune, masline, godži bobice, ali i kivano.

Uprkos tome što uslovi nisu idealni, Borko kaže da se uz puno truda i nege ovo egzotično voće može uspešno uzgajati. Farma Smiljanić iz Mačve se takođe istakla u ovom poslu.

- Sejemo je već nekoliko godina, ali samo za sopstvene potrebe. Nedavno smo odlučili da se malo ozbiljnije pozabavimo njome i ponudimo je tržištu - rekla je Andrea Todorović iz Mačvanskog Belotića.

Kako kažu, ispostavilo se da mačvansko zemljište njoj veoma odgovara, pa su prinosi veći nego u mnogim evropskim zemljama. Jedna biljka daje 70-80 plodova, odnosno do 74 tone po hektaru.

- Uporedili smo naše rezultate sa susednim zemljama i videli smo da su njihovi prinosi upola manji od naših. Ova klima joj zaista odgovara. Njena težina varira od 230-250 g do 860 g. Postoje klase - one težine 250 g su treća klasa, one težine 300-400 g su druga, a sve iznad toga je prva klasa - kaže Andrea.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.