S obzirom na sve veći broj mladih koji se suočavaju sa izazovima akademskih studija, poput visokih troškova i nesigurnosti u pogledu zaposlenja, mogli da razmotre zanate kao alternativu visokim studijama. Zanati pružaju mladima bržu priliku za zaradu, praktične veštine i mogućnost samostalnog poslovanja, što ih čini atraktivnim izborom za sve veći broj ljudi.

- Već godinama unazad naše tržište rada odlikuje veliki deficit kada je reč o svim zanatima. Moram da naglasim da apsolutno svi zanati pate od tog problema, a kada bih morao da istaknem neke posebno, tu bi spadali automehaničari, limari, vodoinstalateri, stolari, kuvari... - kaže Miloš Turinski, potparol Infostuda.

Mladi bi mogli da se okrenu zanatima prvenstveno zbog ekonomske situacije i neizvesnosti koja prati visoko obrazovanje. Studiranje na državnim univerzitetima u Srbiji je manje skupo nego u inostranstvu, ali i dalje predstavlja značajan finansijski izdatak za mnoge porodice. Takođe, sve češće se dešava da nakon diplomiranja mladi imaju poteškoće da nađu posao u svojoj struci ili moraju da rade poslove koji nisu u skladu sa njihovim kvalifikacijama.

S druge strane, zanati omogućavaju mladima da brzo steknu veštine koje su veoma tražene na tržištu rada, čime postaju konkurentni već nakon završetka srednje škole ili obuke. Na primer, zanimanja poput električara, zavarivača, vodoinstalatera, i građevinskih majstora trenutno su među najtraženijima, i poslodavci su spremni da za ove profile izdvoje značajne plate kako bi popunili praznine u radnoj snazi.

- Dolaze nove generacije sa novim očekivanjima od svojih karijera. Praksa nam pokazuje da nažalost ne postoji interesovanje ni za srednje stručne škole, kao ni za to da kroz šegrtarstvo mladi dođu do znanja u ovim zanatima. Tako dolazimo do situacije da je potražnja za radnicima sve veća, a da je radnika sve manje - objašnjava Turinski za Bizportal.

Zarade u zanatima i ekonomski potencijal

Plata zanatlija varira u zavisnosti od posla, iskustva i specifičnosti struke. Na primer, zavarivači mogu zaraditi između 2.000 i 4.000 evra mesečno u zavisnosti od složenosti posla i tehnologije koju koriste. Električari i vodoinstalateri, takođe, mogu očekivati zarade od preko 1.000 evra mesečno, posebno ako rade u inostranstvu ili na većim projektima. Čak i u lokalnim okvirima, zanatlije u Srbiji mogu zaraditi više od prosečnih plata u mnogim akademskim strukama.

[caption id="attachment_80655" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

- Slobodno se može reći da su plate za zanatlije iznad proseka. Tako se kod nas mogu pronaći oglasi za zanatske poslove sa platama u rangu između 150 i 250 hiljada dinara. Zaista su velike zarade za zanatske poslove i u proseku su preko 1.000 evra - ističe naš sagovornik.

Posebna prednost zanata jeste što mnoge zanatlije imaju priliku da rade kao preduzetnici, otvarajući sopstvene firme ili obavljajući usluge kao slobodni radnici. Na taj način, imaju fleksibilnost da sami određuju svoje radno vreme, biraju projekte i kontrolišu svoje prihode. Na primer, bravari, stolari i keramičari mogu pružati usluge privatnim klijentima, što dodatno povećava njihov potencijal zarade i smanjuje zavisnost od velikih kompanija.

Deficit zanatlija i sve veća potražnja

Jedan od ključnih razloga zbog kojih poslodavci u Srbiji nude konkurentne plate zanatlijama jeste deficit radne snage u ovom sektoru. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, većina zanatlija u zemlji su stariji radnici, a sve je manje mladih koji se odlučuju za ove poslove. Razlozi za ovo su višestruki – dugogodišnja stigma da su zanati manje vredni od akademskih zanimanja, ali i nedostatak adekvatne edukacije i podsticaja za mlade koji bi želeli da se bave zanatima.

- Deficit radnika je diktirao i uslovio da se i na našem tržištu poslodavci bore za radnike. To čine trudeći se da pruže najbolje moguće uslove rada i zato su plate srazmerno velike za naše uslove - kaže potparol Infostuda.

Povećanje zarada za zanatlije posledica je ne samo lokalne potražnje, već i trenda odlaska zanatlija iz Srbije u inostranstvo. Zemlje poput Nemačke, Austrije i Švajcarske često traže kvalifikovane zanatlije i nude znatno bolje uslove rada, što dodatno smanjuje broj raspoloživih radnika u Srbiji. Zbog toga mnoge domaće firme moraju da povećaju plate i poboljšaju uslove rada kako bi zadržale radnike, što zanate čini atraktivnijom opcijom za mlade ljude koji žele da ostanu u zemlji.

- Još jedan od problema je i to što zanatlije odlučuju da idu u inostranstvo, pre svega u Zapadnu Evropu sa ciljem da pronađu bolje uslove rada. Nažalost, uprkos velikim platima u Srbiji, naše plate i dalje nisu na nivou drugih zemalja - objašnjava Turinski.

[caption id="attachment_85363" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Budućnost zanata u Srbiji

Edukacija za zanate u Srbiji se uglavnom obavlja kroz stručne škole, gde učenici mogu steći osnovna znanja i veštine za zanimanja kao što su automehaničar, frizer, stolar i drugi. Međutim, veliki problem predstavlja nedostatak modernizovanih programa i tehničkih sredstava u školama, zbog čega mladi često nemaju priliku da se obuče za savremene tehnologije i metode rada. Uprkos tome, mnoge stručne škole u poslednjih nekoliko godina rade na unapređenju svojih programa, često u saradnji sa privatnim sektorom i međunarodnim organizacijama, kako bi pružile relevantno obrazovanje koje je usklađeno sa potrebama tržišta.

Neki gradovi u Srbiji su, prepoznajući potencijal zanata, uveli različite podsticaje i subvencije za mlade preduzetnike u zanatskim delatnostima.

Osim stabilnih i konkurentnih plata, zanati pružaju mogućnost za preduzetništvo, rad na projektima u inostranstvu, i samostalnost u poslovanju. U budućnosti, očekuje se da će digitalizacija i tehnološki napredak dovesti do promena u nekim zanatima, što može povećati njihovu privlačnost među mlađom populacijom.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.