Sve veće interesovanje poljoprivrednika privlači uzgoj gorkog komorača, lekovite i industrijske biljke za kojom potražnja na evropskom tržištu kontinuirano raste.
Seme i eterična ulja gorkog komorača (Foeniculum vulgare), poznatog i kao divlji komorač, veoma su traženi u farmaceutskoj industriji, narodnoj medicini i organskoj proizvodnji.
Ova višegodišnja mediteranska biljka uspeva na toplijim i sunčanijim staništima, a njena popularnost leži u visokoj otkupnoj ceni.
Jedan od predvodnika ovog trenda u Hrvatskoj je Darijo Sajko, vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (OPG) iz Čađavice. Od ukupno 700 hektara zemlje koju obrađuje, Sajko je odlučio da ove godine zaseje 150 hektara gorkim komoračem, a prvu veliku žetvu očekuje tokom leta, nakon što je uvezao visokokvalitetno seme iz Bugarske.
Niski troškovi i jednostavne poljoprivredne tehnike
Za razliku od afričkih zemalja poput Egipta, gde dominira slatki komorač, evropska industrija preferira gorki komorač zbog njegovih specifičnih svojstava koja se koriste u proizvodnji biljnih čajeva i farmaceutskih preparata.
Najveća prednost ove kulture za domaće poljoprivrednike su izuzetno niski početni troškovi proizvodnje. Prema procenama, za setvu jednog hektara potrebno je samo oko 12 kilograma semena, što, uz ostale osnovne poljoprivredne mere, rezultira investicijom od samo 200 evra po hektaru. Naknadni troškovi se uglavnom odnose na obavezno malčiranje i košenje nakon žetve.
Ova kultura ne zahteva sisteme za navodnjavanje, a potreba za đubrenjem i hemijskom zaštitom je minimizirana. Pošto gorki komorač retko napadaju štetočine, proizvođači ostvaruju značajne uštede i značajno smanjuju budžet u poređenju sa tradicionalnim ratarskim kulturama.
Siguran izvoz i visoki prihodi
Dodatna ekonomska prednost leži u činjenici da je komorač višegodišnja biljka. Nakon žetve, koren ostaje u zemljištu, usev se malčira, a biljka ponovo niče sledeće sezone i nastavlja vegetacioni ciklus, eliminišući potrebu za ponovnom setvom i obradom zemljišta svake godine.
Takođe, ulazak u ovaj posao ne zahteva kupovinu specijalizovane mehanizacije jer se žetva komorača obavlja standardnim kombajnom za žito uz minimalna podešavanja.
Na slavonskim poljima očekuje se pun prinos od oko dve tone semena po hektaru. piše Dnevno.hr
Nakon obrade, ceo rod će biti plasiran na nemačko tržište po unapred dogovorenoj ceni od 2,50 evra po kilogramu. Sa projektovanim prihodom od oko 5.000 evra po hektaru, gorki komorač se oblikuje kao jedna od najperspektivnijih i najprofitabilnijih kultura u savremenoj domaćoj poljoprivredi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)