Predstojeći predsednički izbori u SAD-u, na kojima će se suočiti Donald Tramp i Kamala Haris, obećavaju da će imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju i američko tržište akcija. Ovi izbori nose posledice za mnoge sektore – od energije i finansija do tehnologije i zdravstvenog osiguranja – jer su ekonomske politike i pristupi oba kandidata različiti.

- Bitno je naglasiti da su želje jedno, a mogućnosti drugo. Zato je neka moja procena da bez obzira ko pobedi, ovi izbori neće dovesti do značajnije promene na berzi i berzanskim aktivnostima - objašnjava Branislav Jorgić, iskusni broker.

Šta bi mogao da donese Tramp

Ako bi Donald Tramp pobedio na izborima, očekuje se da bi se ekonomija fokusirala na deregulaciju i rast domaće proizvodnje energije. Tramp je poznat po svojoj podršci sektoru fosilnih goriva, te bi verovatno dodatno olakšao pravne prepreke za domaće proizvođače nafte i gasa, što bi rezultiralo većom proizvodnjom. Time bi kompanije poput Ekson Mobil, Ševron, i drugih iz energetskog sektora mogle zabeležiti značajan rast na berzi. Međutim, takva povećana proizvodnja mogla bi imati i negativne dugoročne efekte, jer bi mogla dovesti do pada cene nafte na globalnom tržištu, što bi se reflektovalo na niže profitne marže za proizvođače.

- Iako Tramp ulazi sa velikim najavama, pitanje je koliko sve svoje želje može da ostvari. Načelno bi se moglo očekivati da određene kompanije koje su bliže njemu u odnosu na Kamalu, dobiju dodatan podsticaj i tako njihove akcije skoče na berzi. Ali sumnjam da bi pobeda Trampa dovela do značajnijih ekonomskih politika i promena na berzi - kaže sagovornik Bizportala.

[caption id="attachment_81167" align="alignnone" width="1000"] Foto: Evan El-Amin / Shutterstock.com[/caption]

Trampova administracija bi takođe mogla dodatno deregulirati finansijski sektor, što bi značilo lakše poslovanje za velike banke poput JPMorgan i Banku Amerike. Ove deregulativne mere su za vreme njegove prve administracije dovele do povoljnijih uslova za bankarske institucije, omogućavajući im da lakše plasiraju kredite i ulažu u profitabilne projekte. Osim toga, Trampov stav prema međunarodnoj trgovini, posebno prema Kini, verovatno bi ostao čvrst, što bi moglo uticati na tehnološki sektor. Tramp je prethodno uveo tarife na kineske proizvode, što je pogodilo kompanije sa globalnim lancima snabdevanja poput Epla i Nvidie. Iako bi američki proizvođači dobili konkurentsku prednost na domaćem tržištu, te tarife su povećale troškove uvoza za mnoge tehnološke gigante, što bi moglo dovesti do neizvesnosti na tržištu tehnologije.

Pored toga, Tramp je najavio podršku vojnim i odbrambenim sektorima. To bi moglo imati pozitivan uticaj na akcije kompanija kao što su Lokhid Martin, Nortrop Gruman i Rejteon, jer bi se verovatno nastavilo sa povećanim vojnim budžetom. Na ovaj način, investitori bi mogli videti stabilan rast u vrednosti akcija odbrambenih kompanija, posebno u svetlu globalnih geopolitičkih tenzija koje doprinose potrebi za jačanjem nacionalne sigurnosti.

Izbori mogu doneti Kamalu, a to je mirniji put

Pobeda Kamale Haris verovatno bi značila kontinuitet sa politikama Bajdenove administracije, sa posebnim naglaskom na klimatske promene, čistu energiju i reformu zdravstvenog sistema.

- U slučaju pobede Kamaline administracije, svakako da nas očekuje sigurniji i predvidiviji put. Kako kod Trampa postoji prostor za sumnju i očekivanja, Kamala bi nastavila politiku prethodnog predsednika i tu bi bilo potencijalno bilo samo sitnih izmena - ističe Jorgić za Bizportal.

Haris je više puta izrazila podršku obnovljivim izvorima energije, pa bi pod njenim vođstvom kompanije koje proizvode solarnu energiju i električna vozila mogle doživeti snažan rast. Kompanije poput First Solar, Enfejs Enerdži, kao i proizvođači električnih automobila poput Lucid i Riviana, verovatno bi imale koristi od dodatnih subvencija i poreskih olakšica. Ova industrija je već ostvarila napredak kroz zakone poput Bajdenovog Zakona o inflaciji, koji je omogućio brojne poreske olakšice za kompanije koje ulažu u zelenu energiju i infrastrukturu za električna vozila.

[caption id="attachment_103912" align="alignnone" width="1000"] Foto: Group Pictures / Shutterstock.com[/caption]

Na planu zdravstva, Haris bi verovatno nastavila sa reformama koje se odnose na smanjenje cena lekova. Njen stav o zdravstvenoj politici uključuje dodatne pregovore oko cene lekova sa velikim farmaceutskim kompanijama, što bi moglo rezultirati nižim prihodima za farmaceutske gigante, ali i većom dostupnošću lekova za američko stanovništvo. Ova politika bi mogla negativno uticati na vrednost akcija kompanija u farmaceutskom sektoru, kao što su Fajzer i Merck, dok bi akcije kompanija iz oblasti zdravstvenog osiguranja mogle profitirati zbog povećane potražnje za zdravstvenim osiguranjem.

- Neki dublji uticaj na berzu i ekonomiju se može očekivati jedino u slučaju nekog skandala. Tu mislim na priču oko krađe izbora i unutrašnjih "nemira" na teritoriji Sjedinjenih Država, a ukoliko toga ne bude bilo, ekonomija bi trebalo da ostane na sličnom nivou i izbori to neće promeniti - objašnjava broker.

Izbori i uticaj na Federalne rezerve i Srbiju

Pored specifičnih industrija, pobeda bilo kojeg kandidata će staviti Federalne rezerve pod pritisak. Trenutna ekonomska situacija u SAD karakteriše se visokom inflacijom, što zahteva pažljivo balansiranje monetarne politike. Fed bi mogao biti pod pritiskom da održi visoke kamatne stope kako bi obuzdao inflaciju, ali i da podstiče ekonomski rast kroz dodatne fiskalne stimulacije.

- FED inicijalno nema toliko dodirnih tačaka sa američkim izborima. Odnosno stabilnost FED-a bi se poremetila jedino u slučaju nekih nemira unutar SAD-a. Istorijski gledano, ako bi i do takvih nemira došlo FED bi doštampao novac, kao što je bio slučaj u proteklih 20 godina prilikom svake od kriza koje su se dešavale - ističe Jorgić.

U slučaju pobede Trampa, Federalne rezerve bi mogle biti podstaknute na brže snižavanje kamatnih stopa kako bi se postigao veći ekonomski rast i podstakle domaće investicije. Međutim, to bi moglo dovesti do dodatnog pritiska na inflaciju. U slučaju pobede Haris, očekuje se sporiji pristup snižavanju kamatnih stopa, posebno ako se usmere dodatna sredstva u zelenu infrastrukturu, što bi imalo pozitivan uticaj na dugoročni ekonomski rast i smanjenje inflacije.

Što se tiče naše zemlje i potencijlanog ekonomskog uticaja na nas, ne bi trebalo da dođe do direktnih promena, sem pojedinih individualnih investicija koje se svakako očekuju, samo je pitanje od strane kojih kompanija i u kojim sektorima.

- Mi smo mala zemlja, na periferiji. To se najbolje može zamisliti bacanjem kamena u vodu. Kamen pravi krugove u vodi, al kako se sve više ide ka periferiji ti krugovi su sve manje primetni. To je slučaj i sa nama. Bilo kakav ekonomski zaokret bi se osetio na celom svetu, pa tako i kod nas, ali ne bi bio značajniji. Ista je situacija i kada bi eventualno došlo do krize na teritoriji SAD-a - smatra sagovornik Bizportala.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.