Evropski donosioci politika pozvani su da učine banke otpornijim na potencijalne šokove u slučaju nove finansijske krize u budućnosti. U nedavno objavljenom izveštaju, organizacija Fajnans Voč apeluje na donosioce odluka da se prisete lekcija iz finansijskog kraha 2008. godine, koji je, kako kažu, "u velikoj meri izbledeo iz sećanja."
Suočeni s novim izazovima, nevladina organizacija upozorava da "globalna saradnja sve više ustupa mesto konkurenciji."
Posebno je naglašeno da nema dovoljno napretka u primeni Bazelskog sporazuma III, koji je usvojen nakon krize kako bi se bankarski sektor zaštitio od budućih finansijskih potresa.
Fajnans Voč upozorava da trenutna samozadovoljnost evropskih kreatora politike dolazi uprkos nedavnim signalima upozorenja.
- Pozivi na buđenje, poput kolapsa Credit Suisse i serije bankrota banaka u SAD, uključujući Silicijumsku dolinu, nisu ozbiljno shvaćeni- rekao je Kristijan M. Stifmiler, viši savetnik za istraživanje i zastupanje u Finance Watch-u.
Stifmiler ističe da, umesto da olakša implementaciju globalnog konsenzusa, prevelika složenost Bazela III ima suprotan efekat.
-Izgleda da se velike jurisdikcije, poput EU, udaljavaju čak i od skromnih dostignuća postignutih Bazelom III- kaže on.
[caption id="attachment_76367" align="alignnone" width="1000"]
Foto: ilolab / Shutterstock.com[/caption]
Nedostaci Bazelskog okvira
Bazel III je sporazum koji je izradio Bazelski komitet za bankarsku superviziju (BCBS) s ciljem da osigura da banke imaju dovoljno kapitala za hitne situacije. Ovaj sporazum povećava zahteve u vezi sa kapitalom, likvidnošću i polugom kako bi se smanjile rizične bankarske prakse.
Međutim, Fajnans Voč ukazuje na nekoliko slabosti trenutnog okvira. Jedna od njih je nedefinisana kategorija „međunarodno aktivnih“ banaka, što stvara regulatornu sivu zonu.
Takođe, organizacija dovodi u pitanje da li je Bazel III postao „previše složen da bi bio efikasan.“ Poseban problem je nejasnoća u vezi sa upotrebom kombinovanog bafera (CBR), kapitalnog jastuka koji banke moraju držati iznad minimalnih zahteva.
Tokom pandemije Covid-19, kada su banke bile ohrabrene da koriste svoje bafer rezerve, došlo je do nesigurnosti u vezi sa njihovom praktičnom primenom, što je izazvalo žive debate. Finance Watch naglašava da nejasnoća o svrsi ovih bafera može dovesti do nerealnih očekivanja o njihovoj upotrebljivosti.
Još jedna ozbiljna briga odnosi se na to što banke koriste sopstvene interne modele za izračunavanje rizika. Iako to omogućava bankama da prilagode procenu rizika, ova fleksibilnost može oslabiti ciljeve Bazela III.
Poziv na akciju
Fajnans Voč poziva evropske kreatore politika da pojačaju svoju posvećenost Bazelskom procesu i ponovo se proaktivno angažuju sa partnerima, posebno u SAD, kako bi sprečili „regulatornu trku do dna“. Organizacija predlaže pojednostavljenje i harmonizaciju pravila kako bi međunarodno aktivne banke bile pod jednakim uslovima.
Ipak, ovi pozivi za strožim nadzorom nailaze na otpor. Ranije ovog meseca, Federalne rezerve su smanjile predloženo povećanje kapitalnih zahteva za najveće američke banke, sa 19 odsto na 9 odsto, pod pritiskom industrije.
Regulativa u EU
U EU, izveštaj bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija sugeriše da je primena Bazelskog okvira previše restriktivna. Dragi je naveo da EU ima široku paletu prudencijalnih propisa koji proističu iz međunarodnih standarda, ali Finance Watch tvrdi da je ova kritika „obmanjujuća“ i upozorava da EU rizikuje da ne ispoštuje Bazelske standarde.
Velika Britanija je takođe ublažila svoje planove u vezi sa Bazelskim okvirom, usmeravajući se ka rastu i konkurentnosti. Banka Engleske je saopštila da će kapitalni zahtevi za banke ostati „praktično nepromenjeni“, sa ukupnim povećanjem od manje od 1% do 2030. godine, što je manje od ranije predloženih 3 odsto, piše Euronews Biznis.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
