Prema pisanju hrvatskih medija, stopa zaduženosti njihovih građana na državnom nivou je sve veća. Potrošački krediti se podižu sve masovnije, pa je upravo zato Narodna banka Hrvatske primorana da razmišlja o merama za zauzdavanje potrošačkih kredita, kako bi sprečili potencijalne dalje finansijske rizike.
Komšije navode da je situacija na njihovom finansijskom tržištu poput "tempirane monetarne bombe", kao ida su mere koje bi smanjile potencijalnu finansijsku katastrofu neophodne.
Šta je dovelo do toga kod suseda, kakva je situacija u Srbiji, kao i da li imamo razloga za brigu, za Bizportal objašnjava Vladimir Vasić, bankar i finansijski konsultant.
- U Hrvatskoj je standard malo jači, a kada poraste standard porastu i apetiti, tada raste i želja da se kupi više i bolje, pa otuda i potreba za dodatnom količinom novca - započeo je sagovornik.
Bankar i finansijski konsultant objašnjava da Srbija nije ni u približnoj finansijskoj situaciji kakva je u Hrvatskoj.
- Kod nas je finansijsko tržište izbalansirano. Građani Srbije u proseku štede oko 2.000 evra ili 2.100 evra u bankama po glavi stanovnika, a uzimamo kredita oko 1.800, 1.850 evra. Ako uzmemo u obzir da je ukupna štednja 14 milijardi evra, to podelimo sa brojem stanovnika od 6,5 miliona u Srbiji, pa dolazimo upravo do navedene sume - precizan je Vasić.
[caption id="attachment_39272" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
"Dug zao drug"?
Sagovornik za Bizportal dodaje i da je odlično što je odnos štednje i podignutih kredita srazmeran, a dotakao se i dužnika u Srbiji.
- Jako je bitno da je dobra sposobnost vraćanja kredita naših građana. Jedno je stepen zaduženosti - jer nije uvek "dug zao drug", nego je dug tu da pomaže privredi. To je taj stepen vraćanja kredita, a većina naših građana redovno vraća svoje obaveze. U domenu srpskog stanovništa je ukupno 2,7 ili 2,8 nevraćenih kredita ili kašnjenja u otplati u toj jednoj brojki - kaže Vasić.
On ističe da našem stabilnom finansijskom tržišu doprinosi i činjenica da je ukoliko uporedimo sadašnjih 2,7 odto neplatiša, sa periodom od 2010 do 2015. godine, kada je bilo 24, 25 odsto građana koji nisu vraćali svoje kredite bankama.
- To je dobar pokazatelj, a upravo zato Narodna Banka Srbije nema razloga za strah, pa nije postavila nikakve mere predostrožnosti za sprečavanje rizika - zaključio je Vladimir Vasić.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
