Najava Evropske centralne banke da će podići svoje referentne kamatne stope najviše je pogodila one koji trenutno imaju stambene kredite vezane za evropsku valutu.

Čini se da javnost u Srbiji nikada nije aktivnije pratila rad centralne evropske bankarske institucije jer signali koji se puštaju u javnost govore da će se situacija dosta promeniti.

Iako je i ranije bilo poznato, nakon što je FED podigao referentnu kamatnu stopu, da će to izvesno uraditi i ECB, sada su stvari jasnije po pitanju obima povećanja referentne kamatne stope.

Pre dva dana, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard u izjavi za medije je jasno istakla da tokom jula i septembra, ova institucija planira da izađe iz negativne kamatne stope i sukcesivno je poveća, u dva navarta, za po 0,25 poena.

Kako je ranije govorio za naš portal sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je jako važna za čitavu Evropu, a tiče se i svih nas. Naročito za one koji imaju stambene kredite vezane za evro.

- Evropska centralna banka će odlučivati o visni EURIBOR-a, referentne kamatne stope koja se odnosi na evro, a koje se tiče cele Evrope i svih nas jer su stambeni krediti najvećim delom indeksirani u evrima. Međutim, tu ne očekujem veliko poskupljenje kredita jer je trenutni nivo kamatne stope minus 0,5 odsto. Čak i da se stopa vrati na nulu, to je za neki stambeni kredit u visini od 30 do 40 hiljada evra poskupljenje od 12 do 15 evra na mesečnom nivou - rekao je Vasić.

[caption id="attachment_19367" align="alignnone" width="1200"] Shutterstock[/caption]

Ista očekivanja ima i Nikola Dragašević, direktor sektora za monetarne i devizne operacije NBS koji očekuje poskupljenje kredita, ali da to neće drastično uticati na građane.

- Govorimo pre svega o stambenim kreditima koji su vezani za evro ili evro indeksirani euribor, kamatna stopa koja je uključena u te kredite će savakako rasti u zavisnosti od rasta osnovne kamatne stope Evropske centralne banke. Ono što očekujemo jeste da to ne bude drastično - rekao je Dragašević.

Ono što građane koji imaju stambene kredite u evropskoj valuti svakako očekuje jeste rast rata. Ako se uzme najčešći kredit od 50.000 evra sa rokom otplate od 20 godina, podizanje referentne kamatne stope na nulu bi moglo podići ratu od nekih 15 do 20 evra. Sve ovo naravno zavisi od kreditnih uslova koji su dogovoreni sa bankom.

Međutim, s obzirom na celokupnu ekonomsku situaciju i najave analitičara da se u skorije vreme ne može očekivati stabilizacija tokova na duži rok, ako se nastavi sa podizanjem referentne kamatne stope poskupljenje rate može značajno da utiče na kućni budžet.

Ako u obzir uzmemo prethodni primer za kredit od 50.000 evra, kamata EURIBORA u visini od 1,5 odsto mogla da poskupi ratu za čak 40 evra, što je u ovim inflatornim okolnostima prilična suma novca.

[caption id="attachment_14616" align="alignnone" width="1200"] youtube.com/Portal Informer/prinscreen[/caption]

Da li uzimati stambene kredite?


U ovom trenutku saveti stručnjaka su jasni - ne treba se zaduživati u uslovima kada rastu kamatne stope.

Ekonomisla Aleksandar Stevanović savetuje da se sa sa kreditnim zaduživanjem sačeka dok se ne stabiliziju kamatne stope i cene nekretnina.

- Mda su cene nekretnina dosigle nivo koji će neko vreme trajati. Verovatno će biti blaga korekcija naniže, ali neće to biti nešto značajno. Za jedno sedam – osam godina ćemo verovatno imati novi ciklus rasta. Nije loše sačekati neko vreme. Na taj način ne kupujete precenjenu nekretninu, a takođe ćete izbeći period kada će kamatne stope svakako biti visoke. Možda se ovaj put treba voditi onom „strpljen, spašen“, i sačekati period koji je bio pre dve, tri godine kada je zapravo bilo dobro kupovati nekretnine - izjavio je Stevanović.

Isti stav zastupa i Vladimir Vasić, koji kaže da rast referentne kamatne stope šalje poruku građanima da je vreme jeftinog novca prošlo.

- Kada raste referentna kamatna stopa, onda banke poručuju građanima da ne uzimaju kredite već da štede zbog čega može doći do povećanja interesne stope na štedne uloge - rekao je Vasić.

Ekonomisti su jedinstveni u svom stavu. Svi savetuju čekanje i stabilizaciju prilika jer svako kreditno zaduženje, bilo stambeni ili keš kredit, može skupo da košta u ovim izazovnim vremenima.