Dok zakonodavci s obe strane Atlantika razmatraju nove propise koji se odnose na podatke za treniranje veštačke inteligencije, kampanja poručuje da „krađa našeg rada nije inovacija. To nije napredak. To je krađa – sasvim jasno i jednostavno“.

Za Johanson, Blančet, Gordon-Levita i stotine drugih, borba za autorstvo nema za cilj samo zaštitu njihovih ličnih interesa, već i celokupnog američkog kreativnog sektora — filma, televizije, muzike, izdavaštva i digitalnih medija — koji, kako se navodi u saopštenju, „obezbeđuje milione radnih mesta, podstiče ekonomski rast i projektuje kulturnu moć na globalnom nivou“. Taj ekosistem je ugrožen, ističe se u pismu, jer AI developeri prikupljaju i koriste kreativna dela, često bez odobrenja, naknade ili transparentnosti, piše Varajeti.

„Američka kreativna zajednica je predmet zavisti širom sveta“, navodi se u saopštenju. „Ali umesto da poštuju i štite ovu vrednu imovinu, neke od najvećih tehnoloških kompanija — od kojih su mnoge podržane privatnim investicionim fondovima i drugim finansijerima — koriste rad američkih autora za izgradnju AI platformi, ne mareći za zakon o autorskim pravima.“

Kampanja poziva kompanije da sklapaju ugovore o korišćenju sadržaja ili partnerstva, kao što su neke već učinile.

„Postoji bolji put“, navodi se u saopštenju, uz argument da odgovorni licencni ugovori mogu omogućiti napredak veštačke inteligencije uz istovremeno poštovanje prava autora. „Moguće je imati sve. Možemo imati naprednu, brzo razvijajuću AI tehnologiju i istovremeno osigurati da se prava stvaralaca poštuju.“

Skarlеt Johanson je i ranije glasno upozoravala na opasnosti veštačke inteligencije i godinama se borila protiv zloupotrebe svog lika. U februaru 2024. godine objavila je saopštenje u kojem je oštro osudila viralni video u kome se AI verzija nje same, zajedno sa drugim poznatim ličnostima, pojavljuje u protestu protiv antisemitskih objava Kanjea Vesta. Takođe je u novembru 2023. pokrenula pravni postupak protiv jedne AI aplikacije koja je bez dozvole koristila njeno ime i lik u onlajn reklami, a u maju 2024. kritikovala je OpenAI zbog korišćenja njenog glasa iz filma Spajka Džonzea iz 2013. godine „Her“ kao inspiracije za GPT-4o četbot nazvan Sky.

Kejt Blančet je, s druge strane, više puta govorila o veštačkoj inteligenciji, uključujući i razgovor na festivalu u Torontu 2024. godine sa direktorom TIFF-a Kameronom Bejlijem. Tom prilikom je rekla: „Mislim da je izuzetno važno razgovarati o svakoj novoj tehnologiji. Smatram da moramo biti veoma oprezni, jer inovacija bez mašte može biti veoma, veoma opasna stvar.“

Prošle godine, Blančet i Gordon-Levit bili su među 400 holivudskih reditelja, pisaca, glumaca i muzičara koji su potpisali otvoreno pismo Kancelariji za nauku i tehnološku politiku Bele kuće tokom Trampove administracije, pozivajući vlasti da ne umanjuju zaštitu autorskih prava na zahtev AI kompanija.

Ovo je celo saopštenje:

Krađa nije inovacija. Američka kreativna zajednica je predmet zavisti širom sveta i stvara radna mesta, ekonomski rast i izvozi kulturnu produkciju.

Međutim, umesto da poštuju i štite ovu vrednu imovinu, neke od najvećih tehnoloških kompanija, od kojih su mnoge podržane privatnim investicionim fondovima i drugim finansijerima, koriste rad američkih autora za izgradnju AI platformi bez dozvole i bez poštovanja zakona o autorskim pravima.

Umetnici, pisci i kreativci svih vrsta udružuju se oko jednostavne poruke: krađa našeg rada nije inovacija. To nije napredak. To je krađa – sasvim jasno i jednostavno.

Postoji bolji način — kroz licencne ugovore i partnerstva, neka AI preduzeća su već izabrala odgovoran i etičan put u pribavljanju sadržaja i materijala koje žele da koriste. Moguće je imati sve. Možemo imati naprednu, brzo razvijajuću veštačku inteligenciju i istovremeno osigurati da se prava autora poštuju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.