Zašto je čekanje na „savršen trenutak" za veštačku inteligenciju najveća greška ove decenije

Veštačka inteligencija više nije tehnologija budućnosti – ona je već postala sastavni deo svakodnevnog poslovanja. Dok zaposleni širom sveta sve češće koriste AI alate kako bi ubrzali procese, analizirali podatke i automatizovali rutinske zadatke, mnoge kompanije i dalje čekaju „pravi trenutak“ za njeno sistemsko uvođenje. Međutim, upravo to čekanje moglo bi da bude jedna od najskupljih poslovnih odluka ove decenije.

Prošetajte bilo kojom kancelarijom danas i primetićete varljivu tišinu. To nije tišina duboke koncentracije, već zvuk „operativnog modela iz senke“. Za jednim stolom mlađi saradnik u marketingu „smišlja“ kampanju, ali je ideja nastala tri minuta ranije u susednom prozoru nekog AI modela. Preko puta, menadžer piše ocenu radnog učinka koju je AI agent već skicirao na osnovu beležaka sa sastanaka tokom cele godine. Prema nalazima izveštaja Microsoft Work Trend Index 2026, pristup ovim alatima među zaposlenima porastao je za neverovatnih 50 odsto samo tokom 2025. godine.

Dok direktori sede u salama za sastanke i raspravljaju o rizicima „halucinacija“ ili čekaju da se tehnološki teren stabilizuje, njihovi zaposleni su te alate već tiho uklopili u svakodnevni rad, često bez ijedne instrukcije od vrha kompanije. Tako je nastalo ono što istraživači nazivaju „paradoksom transformacije“ – radnici su spremni i žele da prihvate veštačku inteligenciju, ali su upravo njihove organizacije glavno usko grlo za ostvarivanje stvarne vrednosti.

Ako ste vlasnik firme ili direktor koji čeka „savršen trenutak“ za uvođenje veštačke inteligencije, verovatno verujete da postupate savesno. Čekate da tehnologija sazri, da povraćaj ulaganja bude zagarantovan i da se pravna prašina slegne. Ali podaci iz analize koju je objavio Stanford HAI u svom AI Index izveštaju za 2026. godinu sugerišu da je takva strategija zapravo jedan od najnepromišljenijih poslovnih poteza koji jedan lider može da povuče u ovoj deceniji. Ne propuštate samo alat – odlažete organizaciono učenje neophodno da biste ostali konkurentni u novoj eri poslovanja.

Veliko razvrstavanje je već počelo

Trenutno smo svedoci velikog ekonomskog razvrstavanja kompanija. Pojavio se izražen jaz u kojem relativno mali broj organizacija ostvaruje najveći deo koristi koje donosi veštačka inteligencija. Prema podacima iz PwC studije o AI performansama, svega 20 odsto kompanija danas ostvaruje čak 74 odsto ukupne poslovne vrednosti koju AI stvara.

Te predvodničke kompanije (Frontier Firms) nisu uspešne zato što koriste neki ekskluzivni model kome drugi nemaju pristup. Njihova prednost je u tome što su se na vreme odvažile da izađu iz faze koju istraživači nazivaju „čistilištem pilot-projekata“ – beskonačnog eksperimentisanja bez stvarne transformacije poslovanja. Upravo u toj fazi, prema PwC-u, i dalje se nalazi gotovo dve trećine njihovih konkurenata.

Greška koju većina lidera pravi jeste uverenje da čekaju da tehnologija sazri. U stvarnosti, oni dopuštaju da njihovi postojeći operativni modeli zastare. Dok podaci pokazuju da 37 odsto kompanija koristi AI samo za optimizaciju postojećih procesa, organizacije koje ostvaruju najveću vrednost rade nešto potpuno drugačije. Kako pokazuje Deloitte State of AI izveštaj, one iz temelja redefinišu poslovne modele i ključne procese, umesto da samo unapređuju postojeći način rada.

Čekanje na „savršen trenutak“ polazi od pretpostavke da je AI još jedan tehnološki alat koji se jednostavno implementira, poput prelaska na cloud ili uvođenja ERP sistema. Međutim, takav pristup zanemaruje suštinu. Pokušavati da veštačku inteligenciju uklopite u stare organizacione modele isto je kao pokušavati da ugradite mlazni motor u zaprežna kola.

AI ne funkcioniše po logici radnih mesta, već po logici zadataka. Kada AI agent može samostalno da izvrši čitav niz aktivnosti, posao prestaje da bude fiksna uloga i postaje dinamičan skup veština, odluka i procesa. Upravo zato organizacije koje danas ulažu vreme u razumevanje ovih promena grade prednost koju će kasnije biti izuzetno teško sustići.

Zabluda o „bezbednom“ napretku

Jedan od najraširenijih mitova među poslovnim liderima jeste da će kompanije koje sačekaju da rizici u potpunosti nestanu ostvariti najveću korist od veštačke inteligencije. Međutim, podaci iz McKinsey Global Survey istraživanja za 2025. godinu pokazuju upravo suprotno.

Kompanije koje danas ostvaruju najveću vrednost zahvaljujući AI-ju prve su se suočile sa ozbiljnim pitanjima – od zaštite intelektualne svojine i regulatorne usklađenosti do bezbednosti podataka i upravljanja rizicima. Ne zato što su bile manje oprezne, već zato što su AI počele da primenjuju upravo tamo gde donosi najveću poslovnu vrednost – u ključnim procesima poslovanja.

Razlika je u tome što te organizacije rizik ne posmatraju kao razlog za odlaganje, već kao pitanje kojim aktivno upravljaju. Umesto da čekaju nepostojeće okruženje bez rizika, razvijaju sisteme u kojima podaci ostaju pod njihovom kontrolom, a svaki odgovor ili odluka veštačke inteligencije mogu da se provere, objasne i odbrane.

Zato upravljanje AI-jem ne prepuštaju isključivo IT timovima niti ga posmatraju kao pitanje usklađenosti sa propisima. Veštačka inteligencija postaje tema kojom se bavi najviše rukovodstvo kompanije. Organizacije u kojima izvršni menadžment preuzima odgovornost za AI strategiju ostvaruju znatno veću poslovnu vrednost od onih koje njenu primenu i dalje tretiraju kao još jedan IT projekat.

Poenta, dakle, nije ući nespreman, ali ni čekati trenutak kada će svi rizici nestati. Takav trenutak gotovo sigurno neće doći. Prednost će imati organizacije koje danas razvijaju sposobnost da AI koriste bezbedno, odgovorno i pod sopstvenom kontrolom.

Genije i „idiot savant“

Poslovna istorija prepuna je primera lidera koji su čekali da neka nova tehnologija dostigne potpunu stabilnost pre nego što odluče da investiraju. Međutim, razvoj veštačke inteligencije ne prati obrasce ranijih tehnoloških revolucija.

Današnji modeli napreduju neverovatnom brzinom i u pojedinim oblastima već nadmašuju testove napravljene upravo za njihovo ocenjivanje. Istovremeno, oni i dalje mogu da naprave greške koje nijedan stručnjak ne bi napravio.

Upravo zato organizacije ne treba da čekaju „savršen model“. Takav model najverovatnije nikada neće postojati.

Prednost će imati kompanije koje razviju organizacionu sposobnost da prepoznaju gde se AI ponaša kao vrhunski stručnjak, a gde zahteva ljudsku proveru i dodatno rasuđivanje.

To nije sposobnost koja se kupuje novom licencom ili većim budžetom. Ona se stiče iskustvom, kroz svakodnevnu primenu, eksperimentisanje i učenje.

Drugim rečima, organizaciona „mišićna memorija“ za rad sa AI-jem postaje nova konkurentska prednost.

J-kriva i dug koji ne možete izbeći

Postoji još jedna, često zanemarena posledica strategije „sačekaj pa vidi“, a to je tehnološki dug.

Prema IBM-ovoj studiji tehnoloških lidera za 2026. godinu, veštačka inteligencija trenutno napreduje brže nego što IT temelji većine kompanija mogu da je isprate. Dok 42 odsto organizacija smatra da je strateški spremno za AI transformaciju, znatno manji broj zaista raspolaže infrastrukturom, kvalitetom podataka i stručnim kadrom koji su potrebni za njenu punu primenu.

To stvara ono što ekonomisti nazivaju J-krivom produktivnosti.

Na početku svake ozbiljne AI transformacije organizacije moraju da ulože vreme, novac i resurse u modernizaciju infrastrukture, sređivanje podataka, obuku zaposlenih i prilagođavanje procesa. Tek nakon tog perioda dolazi do naglog rasta produktivnosti i poslovnih rezultata.

Kompanije koje taj proces započnu danas već otplaćuju svoj „dug učenja“. One koje odluče da sačekaju nekoliko godina suočiće se sa mnogo većim troškovima modernizacije, dok će razlika u odnosu na konkurenciju biti znatno teže nadoknadiva.

Drugim rečima, čekanje ne eliminiše trošak. Ono ga samo odlaže i čini većim.

AI već menja tržište rada

Promene koje donosi veštačka inteligencija ne odnose se samo na tehnologiju, već i na tržište rada.

Sve više istraživanja ukazuje na pojavu takozvane „pristrasnosti prema senioritetu“, pri čemu AI najbrže preuzima rutinske zadatke mlađih radnika znanja, dok iskusniji stručnjaci ostaju usmereni na strateško odlučivanje, upravljanje i rešavanje složenih problema.

U razvoju softvera, na primer, zaposlenost programera starosti od 22 do 25 godina pala je za gotovo 20 odsto za samo godinu dana, dok broj senior stručnjaka nastavlja da raste.

To znači da kompanije koje odlažu primenu AI-ja ne usporavaju samo sopstvenu transformaciju. One rizikuju da propuste priliku da već danas redefinišu početničke pozicije iz kojih će sutra izrasti njihovi budući lideri.

Iznad efikasnosti: Partnerstvo čoveka i AI agenta

Većina organizacija danas, tačnije njih 80 odsto prema dostupnim istraživanjima, kao primarni cilj uvođenja veštačke inteligencije postavlja povećanje efikasnosti. Međutim, McKinsey ukazuje da kompanije koje ostvaruju najveće poslovne rezultate imaju znatno širu ambiciju.

Organizacije koje beleže rast EBIT-a od pet odsto ili više ne koriste AI samo za smanjenje troškova. One ga koriste za stvaranje novih proizvoda i usluga, unapređenje korisničkog iskustva, brže donošenje odluka i razvoj potpuno novih poslovnih modela.

Fokus isključivo na racionalizaciju troškova vrlo brzo stvara otpor zaposlenih i ograničava puni potencijal tehnologije. Prava transformacija nastaje tek kada se organizacija pomeri ka onome što istraživači nazivaju „hibridnom inteligencijom“ – partnerstvu u kojem zajednički učinak ljudi i samostalnih AI agenata prevazilazi ono što bi bilo koja strana mogla da postigne pojedinačno.

Takav model ne podrazumeva zamenu čoveka, već drugačiju raspodelu rada. Veštačka inteligencija preuzima rutinske, repetitivne i analitičke zadatke, dok ljudi više vremena posvećuju strateškom razmišljanju, kreativnosti, rešavanju kompleksnih problema i radu sa klijentima. Upravo u tome leži najveći potencijal AI-ja – ne u zameni zaposlenih, već u povećanju njihove vrednosti.

AI izlazi iz kancelarije

Promene koje donosi veštačka inteligencija više nisu ograničene samo na kancelarijsko poslovanje.

Deloitte-ov izveštaj „Agentic Enterprise 2028“ predviđa da će primena fizičkog AI-ja – robotike, autonomnih vozila i inteligentnih proizvodnih sistema – dostići 80 odsto kompanija u naredne dve godine.

Drugim rečima, konkurentska prednost više neće zavisiti samo od toga ko koristi najbolji čet-bot ili najnapredniji generativni model. Organizacije koje danas grade autonomne lance snabdevanja, inteligentnu logistiku i automatizovane proizvodne procese već postavljaju standarde poslovanja za narednu deceniju.

Ako je strategija kompanije i dalje ograničena isključivo na osnovnu primenu generativne veštačke inteligencije, postoji ozbiljan rizik da će za nekoliko godina zaostati za konkurencijom koja je mnogo ranije započela širu transformaciju poslovanja.

Promena perspektive

Poslovna istorija prepuna je kompanija koje su čekale „pravi trenutak“ da prihvate internet, mobilne tehnologije ili cloud. Mnoge od njih danas služe kao primer kako odlaganje tehnoloških promena može da dovede do gubitka tržišne pozicije.

Međutim, prelazak na veštačku inteligenciju razlikuje se od svih prethodnih tehnoloških talasa. Ova promena odvija se znatno brže, zahvata gotovo sve poslovne procese i direktno utiče na najvažniji resurs svake organizacije – ljudsku inteligenciju.

Najveća zabluda savremenih lidera jeste uverenje da čekanjem smanjuju rizik. U stvarnosti, oni odlažu razvoj sposobnosti svoje organizacije da uči.

Dok jedni posmatraju razvoj AI-ja sa distance, drugi svakodnevno eksperimentišu, greše, prilagođavaju procese i iznova grade svoje operativne modele. Oni svoj „dug učenja“ plaćaju danas, dok je njegova cena još uvek podnošljiva.

Za nekoliko godina ta cena mogla bi da bude znatno veća.

Najveća konkurentska prednost neće biti AI model

Na kraju, najveća konkurentska prednost u ovoj deceniji neće biti konkretan AI model koji kompanija koristi. Modeli će se menjati, postajaće moćniji, dostupniji i jeftiniji.

Ono što će praviti razliku biće sposobnost organizacije da uči, prilagođava se i razvija zajedno sa tehnologijom.

To je prednost koju nije moguće kupiti niti implementirati jednim projektom. Ona se gradi kroz svakodnevno iskustvo, kroz kulturu učenja i spremnost da se poslovni modeli neprestano preispituju.

Kompanije koje danas razvijaju AI kulturu neće sutra biti uspešnije samo zato što koriste napredniju tehnologiju. Biće uspešnije zato što će imati organizacije koje znaju kako da rade zajedno sa tom tehnologijom.

Zato pitanje više nije da li će veštačka inteligencija promeniti poslovanje. To se već događa.

Pravo pitanje jeste da li će lideri dovoljno brzo promeniti svoje organizacije.

Jer zaposleni već rade u budućnosti. Ostaje samo da rukovodstvo odluči da li će ih tamo povesti ili će ostati poslednji koji čeka verziju sveta koja je već nestala.

U deceniji veštačke inteligencije najveći profesionalni rizik više nije prebrzo kretanje. Najveći rizik je ostati na mestu dok se pravila poslovanja nepovratno menjaju.

Izvor: Egzakta

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: