Mreža sporazuma o kontroli naoružanja, pregovaranih u decenijama od Kubanske raketne krize 1962. godine, koji se smatraju najbližim što je svet bio nuklearnom ratu, imala je za cilj da smanji verovatnoću katastrofalnih nuklearnih napada.

Šta ako ne postignu dogovor u poslednjem trenutku?

Osim ako Vašington i Moskva ne postignu neku vrstu dogovora u poslednjem trenutku, dve najveće nuklearne sile na svetu ostaće bez ikakvih ograničenja prvi put za više od pola veka kada istekne Novi START sporazum.

Pomoćnik Kremlja, Jurij Ušakov, rekao je da je predsednik Vladimir Putin razgovarao o ovom pitanju u video pozivu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u sredu, rekavši mu da će Moskva delovati "pažljivo i odgovorno", piše Indeks.hr

Papin apel

"Ostajemo otvoreni za istraživanje puteva za pregovore i obezbeđivanje strateške stabilnosti", rekao je Putin, prema Ušakovljevim rečima.

Novi START sporazum ističe u sredu u ponoć po srednjoevropskom vremenu, prema rečima stručnjaka za kontrolu naoružanja. Potpisan je u Pragu 2010. godine.

Papa Lav je pozvao obe strane da ne napuštaju ograničenja postavljena sporazumom.

"Upućujem hitan apel da se ne dozvoli da ovaj instrument istekne. Hitnije je nego ikad zameniti logiku straha i nepoverenja zajedničkom etikom sposobnom da vodi odluke za opšte dobro - rekao je papa Lav XIV.

Met Korda, pomoćnik direktora Projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika, rekao je da, osim ako ne postoji sporazum o produženju ključnih odredbi sporazuma, ni Rusija ni Sjedinjene Države neće biti ograničene ako žele da dodaju još bojevih glava.

Šta će svaka strana moći da uradi bez sporazuma?

"Bez sporazuma, svaka strana će biti slobodna da postavi stotine dodatnih bojevih glava na svoje raspoređene rakete i teške bombardere, što bi u maksimalističkom scenariju otprilike udvostručilo veličinu njihovih trenutno raspoređenih arsenala", rekao je on.

Korda je napomenuo da istek Novog START-a ne znači nužno trku u naoružanju s obzirom na cenu nuklearnog oružja. Američki predsednik Donald Tramp dao je pomešane signale o kontroli naoružanja. Prošlog meseca je rekao da će, ako sporazum istekne, postići bolji dogovor.

Do sada, prema rečima ruskih zvaničnika, nije bilo odgovora SAD na Putinov predlog da se produže ograničenja iz sporazuma nakon njegovog isteka. Ukupne zalihe nuklearnih bojevih glava su smanjene na oko 12.000 u 2025. godini sa vrhunca od preko 70.000 u 1986. godini, ali SAD i Rusija modernizuju svoje oružje, a Kina je više nego udvostručila svoj arsenal u poslednjoj deceniji.

Problem nije samo u bojevim glavama

Zagovornici kontrole naoružanja u Moskvi i Vašingtonu kažu da istek sporazuma ne bi samo uklonio ograničenja na bojeve glave, već bi i potkopao poverenje i mogućnost provere nuklearnih namera.

Protivnici kontrole naoružanja sa obe strane tvrde da su takve koristi u najboljem slučaju nejasne i da takvi sporazumi sprečavaju nuklearne inovacije velikih sila, omogućavaju varanje i u suštini sužavaju prostor za manevar velikih sila.

Prošle godine, Tramp je rekao da želi da Kina bude deo kontrole naoružanja i doveo je u pitanje zašto bi Sjedinjene Države i Rusija trebalo da grade novo nuklearno oružje kada imaju dovoljno da višestruko unište svet.

"Ako ikada dođe vreme kada nam bude potrebno nuklearno oružje poput onog koje razvijamo i koje Rusija ima, a Kina u manjoj meri, ali će ga imati, to će biti veoma tužan dan", rekao je u februaru prošle godine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.