Trgovinske tenzije između Pekinga i Vašingtona podstiču "priliv" finansiranja.

Dominacija Pekinga u retkim zemnim elementima, ključnim za industrije od automobilske do elektronske, izazvala je navalu među kupcima da nabavljaju metale na drugim mestima, sa više od 30 projekata zakazanih za proizvodnju ove decenije.

Postoji 33 "napredna" projekta na putu da počnu sa radom u delovima sveta, uključujući Evropu, Afriku i Australiju u roku od pet godina, prema Adamas Intelidžensu, piše Fajnenšel tajms.

Konsultantska firma, koja prati više od 300 projekata retkih zemnih elemenata širom sveta, saopštila je da postoji "veliki priliv javnog i privatnog finansiranja koje ide u prostor retkih zemnih elemenata".

Kina dominira proizvodnjom retkih zemnih elemenata koji se koriste u stalnim magnetima koji se koriste u industrijama ključnim za energetsku tranziciju, kao što su vetroturbine i električna vozila, stavljajući metale u centar trgovinskih tenzija sa SAD. Ali izgradnja novih rudnika je izuzetno skupa, rizična i dugotrajna.

Očekuju da će potražnja za stalnim magnetima od neodimijuma, gvožđa i bora najjačom vrstom stalnih magneta koji se koriste u automobilima i robotici - porasti pet puta samo u SAD tokom decenije do 2035. godine.

Trka za obezbeđivanjem zaliha intenzivirala se prošle godine nakon što je Peking uveo ograničenja na izvoz nekih retkih zemnih elemenata, a Trampova administracija u SAD je pojačala sopstvene napore, uključujući i sticanje udela u kompaniji MP Materials sa sedištem u Nevadi.

SAD su takođe sklopile ugovore o snabdevanju sa drugim zemljama.

"Godina 2025. je bila ogromna godina za retke zemne elemente. Ne možete imati jednu zemlju koja dominira tako važnim mineralom", rekao je Džordž Benet, glavni izvršni direktor rudarske kompanije "Rainbow Rare Earths".

Napori da se uvedu nove zalihe urodiće plodom, prema konsultantskoj kući za minerale "Project Blue". Procenjuje se da će do 2030. godine udeo Pekinga u rafinisanju retkih zemnih elemenata pasti sa skoro 90 procenata na manje od 80 procenata globalne ponude.

Konsultantska kuća očekuje da će kineska kontrola nad globalnom isporukom kopa pasti sa skoro 70 procenata na oko 60 procenata.

Nestašica materijala "usmerila je pažnju rukovodilaca i vlade na krhkost naših proizvodnih lanaca snabdevanja", rekla je Karolina Mesekar iz agencije za izveštavanje o cenama "Fastmarkets".

"Prešli smo iz sveta u kome možda morate da platite malo više, u svet u kome možda nećete moći da dobijete materijal po bilo kojoj ceni", dodala je ona.

Kina drži retke zemlje u šaci

Retki zemni elementi (REE) su grupa od 17 metala bez kojih današnja tehnologija praktično ne može da funkcioniše. Koriste se u pametnim telefonima, električnim automobilima, vetroturbinama, naprednoj elektronici, ali i u najosetljivijim segmentima vojne industrije - od navođenja raketa do delova mlaznih motora.

Iako su ključni za modernu ekonomiju i odbranu, globalni lanac snabdevanja retkim zemljama danas je ekstremno koncentrisan. Kina ne dominira samo rudarenjem, već pre svega rafinacijom i separacijom, najkomplikovanijim i najskupljim delom procesa.

Do sredine 2020-ih, Kina kontroliše oko 70 odsto svetskog rudarenja, oko 90 odsto prerade, i gotovo 99 odsto prerade teških retkih zemalja, što je strateška prednost koju Peking otvoreno tretira kao geopolitičko oružje.

Teške retke zemlje

Posebno problematične su takozvane teške retke zemlje poput disprozijuma (Dy) i terbjuma (Tb). Ovi metali su ključni za proizvodnju visokotemperaturnih magneta i komponenti koje se koriste u vojnoj tehnologiji - uključujući mlazne motore, radare i sisteme navođenja projektila.

Problem je jednostavan - teške retke zemlje se danas gotovo isključivo prerađuju u Kini. To znači da čak i ako se ruda iskopa van Kine, finalni "kritični korak" najčešće mora da se završi u kineskim pogonima.

Istorija jednog strateškog plana

Komercijalna proizvodnja retkih zemalja ozbiljno se razvila sredinom 20. veka. U početku su prednjačile SAD i Evropa. Američki rudnik Mountain Pass u Kaliforniji, otkriven 1949, postao je najveći izvor retkih zemalja na svetu od 1960-ih do kraja 1980-ih.

U tom periodu, SAD i saveznici snabdevali su najveći deo svetske potražnje, koristeći tada novu tehnologiju separacije - solvent-ekstrakciju.

Kina je retke zemlje prepoznala kao strateški resurs tokom 1980-ih. Deng Sjaoping je 1992. godine izgovorio rečenicu koja je postala simbol kineske strategije: "Bliski istok ima naftu, Kina ima retke zemlje".

Od tog trenutka, Peking ubrzava ulaganja u rudnike, preradu i izvoz. Kineske kompanije agresivno šire proizvodnju i obaraju cene na svetskom tržištu.

Već sredinom 1990-ih Kina proizvodi preko 85 odsto svetskih retkih zemalja.

Zašto Kina dominira preradom?

Kineska dominacija nije slučajna, već posledica više faktora koji se međusobno pojačavaju:

 - državne subvencije i strateška industrijska politika;

 - niži troškovi i decenije ulaganja u znanje;

 - manje strogi ekološki standardi (posebno ranije);

 - izgradnja kompletnog lanca: od rude do magneta i,

 - kontrola teških retkih zemalja, koje su tehnološki i hemijski najteže za separaciju

Drugim rečima, Kina ne drži tržište zato što ima najviše rude, već zato što drži najviše fabrike koje mogu da pretvore rudu u upotrebljiv proizvod.

Poslednjih godina, SAD, Australija i Evropa pokreću projekte kako bi smanjili zavisnost od Kine. Međutim, proces je spor, skup i pun prepreka.

Kina ostaje dominantna

Uprkos novim projektima, kineska dominacija - naročito u teškim retkim zemljama - ostaje gotovo potpuna.

Zapadne kompanije suočavaju se sa:

 - dugim procesima dobijanja dozvola;

 - ekološkim standardima i otpadom;

 - manjkom stručnjaka (znanje izgubljeno decenijama) i,

 - ogromnim troškovima skaliranja.

U međuvremenu, Kina ima već izgrađenu infrastrukturu, ljude, iskustvo i industrijsku logiku koja je nastajala više od 30 godina.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.