Oni koji traže stan često se suočavaju sa dugim, iscrpljujućim procesom u kojem se desetine ili čak stotine zainteresovanih takmiče za jedan stan.

Čak i kada uspeju, cene zakupnine su često toliko visoke da predstavljaju ogroman finansijski teret.

Novo istraživanje portala za nekretnine Immowelt pokazuje koliko je rašireno nezadovoljstvo građana. Prema rečima direktora Immowelt-a, Roberta Vagnera, rezultati jasno pokazuju da veliki deo stanovništva smatra da ponuda i potražnja na tržištu stanovanja više nisu u ravnoteži. Međutim, zanimljivo je da građani ne traže strožu regulaciju postojećih stambenih odnosa ili prinudne mere, već pre svega ciljanu državnu podršku za stvaranje novih stambenih objekata.

Šta građani očekuju od politike?

Podaci takozvanog Immowelt Housing Shortage Barometer-a za 2025. godinu su veoma jasni. Čak 86 odsto ispitanika je izjavilo da je za jače državne podsticaje za izgradnju stanova. Fokus nije na luksuznim nekretninama, već na stanovima za prosečne građane. Samo 14 odsto ispitanika nije se složilo sa ovim stavom.

Građani posebno ističu potrebu za:

 - Lakšim pristupom programima podsticaja (86 odsto),

 - Snažnijom podrškom izgradnji stanova za srednju klasu (86 procenata),

 - Većim ulaganjima u socijalno stanovanje (85 odsto),

 - Podsticanjem porodica, samohranih roditelja i mladih da kupe sopstveni dom (80 procenata).

Istraživanje takođe pokazuje da mnogi smatraju da postojeći stambeni fond ne zadovoljava stvarne potrebe. 64 odsto ispitanika vidi nedostatak socijalnih stanova, dok 63 odsto smatra da nema dovoljno stanova za normalne, prosečne prihode. Nasuprot tome, skoro polovina ispitanih (47 odsto) smatra da ima previše skupih, luksuznih stanova, dok samo 12 odsto misli da ih ima premalo.

Nemačka gradi premalo stanova

Studija Instituta Pestel, pripremljena za udruženje "Socijalni stanovi", potvrđuje da je problem dubok i dugoročan. Prema studiji, Nemačka bi trebalo da gradi oko 400.000 novih stanova godišnje do 2030. godine kako bi ublažila deficit stanovanja. Međutim, u stvarnosti se godišnje završi samo oko 200.000 stanova, što je polovina potrebnog broja, piše Feniks magazin.

Ova situacija dodatno pojačava konkurenciju među građanima. U anketi Imovelta, čak 38 odsto ispitanika smatra da bi, iz solidarnosti, starije osobe trebalo preseliti u manje stanove kako bi se oslobodio prostor za mlade porodice.

Zašto preseljenje starijih osoba nije rešenje?

Stručnjaci inicijative "Socijalni stanovi" upozoravaju da takav predlog nije ni realan ni pravedan. Mnogi stariji ljudi jednostavno ne mogu sebi da priušte preseljenje jer su čak i manji stanovi postali preskupi zbog rasta kirija. Istovremeno, penzije često nisu dovoljne da pokriju ove troškove.

Prema rečima vođe studije Matijasa Gintera, prisilne migracije zbog siromaštva u starosti već se dešavaju. On to naziva "egzodusom starijih" zbog nedostatka stanova. Drugim rečima, prebacivanje odgovornosti na starije građane ne rešava korenski uzrok problema, već stvara nove društvene nepravde.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.