Dok je u nekim državama jaz između bogatih i siromašnih značajno porastao, u drugima je zabeležen blagi pad. Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), najbogatijih 10 odsto stanovništva u Evrozoni posedovalo je 57,3% ukupnog neto bogatstva domaćinstava u poslednjem kvartalu 2024. godine – što je za 2,8 procentnih poena više nego 2009, kada su držali 54,5%.

UBS ističe da je u većini istočnoevropskih zemalja nejednakost porasla, dok su podaci za zapadnu Evropu “izuzetno mešoviti”, prenosi B92 pisanje Investitora.

Koje zemlje prednjače po rastu, a koje po padu nejednakosti?

Izveštaj pokriva 12 evropskih zemalja, koristeći Gini indeks kao osnovni pokazatelj. Što je veća vrednost Gini indeksa, to je izraženija nejednakost u raspodeli bogatstva (vrednost 0 označava potpunu jednakost).

U 2023. godini, Gini indeks bogatstva kretao se od 46 u Belgiji do čak 75 u Švedskoj.

Švedska je zabeležila najvišu nejednakost bogatstva, iza koje slede Nemačka (68), Švajcarska (67) i Austrija (65).

Belgija je bila ekstremni izuzetak s najnižim indeksom (46), što ukazuje na najravnomerniju raspodelu bogatstva. Sledeće su Italija i Španija, obe sa indeksom od 57.

Velike ekonomije poput Francuske (59) i Ujedinjenog Kraljevstva (61) bile su ispod prosjeka od 62,1 za 12 posmatranih zemalja. Danska (62), Finska (64) i Holandija (64) bile su oko proseka.

Najveći rast nejednakosti- Finska i Španija

Posmatrajući promene Gini indeksa od 2008. do 2023 dolazi se do sledećih zaključaka:

• Finska je zabeležila najveći porast – 21 odsto (sa 53 na 64)



• Španija odmah iza – 20 odsto (sa 47 na 57)



• Italija je porasla za 15 odsto (sa 50 na 57)



• Danska za 11 odsto(sa 56 na 62)



• Velika Britanija za 8 odsto



• Francuska za 5 odsto



• Švedska, iako i dalje najnepravednija, beleži blagi porast od samo 1%.

Belgija najviše smanjila nejednakost

Od 12 analiziranih zemalja, u pet je zabeležen pad nejednakosti:

• Belgija najviše – 11 odsto smanjenje (sa 51 na 46)



• Nemačka, Austrija i Švajcarska – pad od oko 5 odsto



• Holandija – pad od 4 odsto

Ipak, istraživač sa Univerziteta u Gentu, Artur Apostel, ističe da podaci ECB-a pokazuju tek blago smanjenje u Belgiji (sa 0,71 na 0,69 Gini indeksa), dok UBS koristi širi spektar podataka, pa poređenja treba tumačiti oprezno.

Šta pogoršava nejednakost u Finskoj?

Veli-Mati Tormalehto iz finske statistike kaže da su promene u strukturi imovine glavni uzrok. Sve više domaćinstava prelazi sa nekretnina na finansijske aktive, koje su koncentrisane u rukama bogatih. Pored toga, cene nekretnina stagniraju ili padaju, dok je stopa vlasništva nad nekretninama u padu.

Prema njihovim podacima, najbogatijih 10% finskih domaćinstava povećalo je svoj udeo u ukupnom bogatstvu sa 43,9% (2009) na 51,8% (2023).

Gini indeks vs. udeo bogatstva top 10 odsto

Iako Gini indeks daje opšti prikaz, on ne oslikava ekstremne razlike – zato udeo bogatstva koji drži najbogatijih 10% nudi jasniju sliku.

Prema UBS izveštaju iz 2023. godine (za podatke iz 2022):

• U Švedskoj, top 10 odsto drži 74,4 odsto ukupnog bogatstva



• U Belgiji, samo 43,5 odsto



• U Nemačkoj – 63 odsto



• U Švajcarskoj – 62,5 odsto

Trendovi su konzistentni čak i kada se gledaju top 5 odsto ili 1 odsto.

Samo nejednakost nije dovoljna slika

Izvještaj UBS-a naglašava da same promene u nejednakosti nisu dovoljne da objasne koliko su građani stvarno “bogati ili siromašni”. Apsolutni nivo bogatstva je jednako važan – dakle, nije samo pitanje koliko je bogatstvo neravnomerno raspoređeno, već i koliko ga uopšte ima.

 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

?lang=en

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.