Ekonomista Majkl Burnad na svom YouTube kanalu Ekonomiks Eksplejn objasnio je ključne faktore koji po njegovom mišljenju su doveli do trenutne situacije, uključujući ekonomske sankcije Rusiji, energetsku politiku i neuspelu reindustrijalizaciju. Analizirajući posledice tih odluka, Burnad zaključuje da je Evropa, kroz nepromišljene ekonomske strategije, zapravo nanela sebi dugoročne štete koje su ozbiljno ugrozile njen ekonomski rast i stabilnost.

Sankcije Rusiji – Dvostruka Igra

Evropa je donela drastičnu odluku da se odrekne ruske energije kao odgovornost za ruske vojne akcije u Ukrajini. Međutim, dugoročne posledice ove odluke nisu bile u potpunosti predviđene. Sankcije su dovele do drastičnog povećanja cena energenata, što je direktno pogodilo evropske potrošače i industriju.

U periodu od 2022. godine, cene prirodnog gasa u EU porasle su za čak 700 odsto, dok je cena nafte dostigla istorijske visine. Inflacija, koja je usledila kao posledica ovih skokova, zabeležila je stopu od 10 odsto u mnogim zemljama EU, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku. Ove zemlje, koje su bile visoko zavisne od ruskih izvora energije, suočile su se sa velikim problemima u održavanju industrijske proizvodnje, dok su cene energenata nastavile da rastu.

Energetska Kriza

EU je bila primorana da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, što je u početku izgledalo kao potreban korak. Međutim, kako bi pronašla alternative, Evropa se suočila sa velikim izazovima. Troškovi američkog LNG gasa porasli su za 150%, dok su cene energenata na tržištu dostigle rekordne visine. U pokušaju da smanji emisiju ugljen-dioksida, EU je ignorisala praktične aspekte energetske sigurnosti, što je dovelo do situacije u kojoj su troškovi energije postali nepodnošljivi.

Prema procenama, EU je potrošila više od 500 milijardi evra na subvencije za energente tokom 2022. godine, dok su domaći energetski izvori izostali ili nisu uspeli da zadovolje potrebe.

</p>

Reindustrijalizacija i inflacija

Iako su mnoge evropske zemlje pokušale da reindustrijalizuju svoje privrede, troškovi proizvodnje su postali nesnosni. U Nemačkoj, troškovi proizvodnje porasli su za 20 odsto u 2022. godini, dok je konkurentnost industrije opala za 15 odsto. Inflacija koja je usledila pogoršala je situaciju, a mnoge fabrike su bile primorane da smanje proizvodnju ili zatvore svoja vrata. Ovaj pad proizvodnje ima dugoročne posledice po radna mesta i produktivnost.

SAD i Azija

Dok je Evropa bila suočena sa krizom, Sjedinjene Američke Države iskoristile su situaciju. Potrošnja LNG-a iz Amerike porasla je za 40 odsto, dok je američka ekonomija doživela oporavak sa stopom rasta od 3,5 odsto u 2022. godini. Istovremeno, mnoge azijske zemlje, poput Kine i Indije, preuzele su deo trgovine sa Rusijom, što je dodatno oslabilo poziciju EU na globalnom tržištu.

 Zabrinutost za Dugoročnu Stabilnost

U svetlu trenutnih ekonomskih problema, postavlja se pitanje da li će Evropa uspeti da se oporavi. Prognoze za 2025. godinu nisu ohrabrujuće, jer bi EU mogla da se suoči sa stagnacijom, dok se globalni rivali, poput SAD i Azije, nastavljaju razvijati. Prema nekim procenama, ekonomija EU bi mogla rasti samo 0,5 odsto godišnje u narednih pet godina, dok bi Sjedinjene Države mogle zabeležiti rast od 2,5 odsto.

Evropske zemlje suočavaju se sa velikim izazovima u pogledu energetske sigurnosti, inflacije, i produktivnosti. Demografske promene, kao što je smanjenje radne snage, mogu još dodatno pogoršati konkurentnost EU na globalnom tržištu.

Šta dalje?

Kako bi se izbegla dalja stagnacija, EU mora preispitati svoj ekonomski model. Dobar početak bi bio da se fokusira na energetske politike koje balansiraju zelene inicijative sa energetskom sigurnošću. Takođe, ulaganje u tehnologiju i industrijsku modernizaciju moglo bi pomoći u vraćanju konkurentnosti evropskih proizvodnih sektora. Evropske zemlje takođe moraju usmeriti napore na smanjenje inflacije i jačanje unutrašnjeg tržišta kako bi postigle dugoročnu stabilnost.

Iako je EU ostvarila određene kratkoročne ciljeve, dugoročne posledice trenutnih ekonomskih politika mogu biti ozbiljan izazov za sve evropske narode. Bilo da je reč o energetskoj nezavisnosti, sankcijama prema Rusiji ili pokušajima reindustrijalizacije, jasno je da EU mora pronaći balans kako bi obezbedila stabilnost i konkurentnost u budućnosti.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7395520208650470917

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.