Dok se takozvani kinetički rat odvija na Bliskom istoku, gde su stotine civila poginule, ekonomski potres širi se iz Persijski zaliv. Gotovo svi će uskoro osetiti njegove posledice.

„U ovoj situaciji nema pobednika”, rekao je Josh Lipsky, predsedavajući za međunarodnu ekonomiju u Atlantic Council. Energetski šok dodatno je pojačan ove nedelje nakon što je Iran pogodio katarska čvorišta za tečni prirodni gas — kao odmazdu za izraelski napad na iranski objekat South Pars, deo najvećeg svetskog nalazišta prirodnog gasa, piše CNN.

Naglo povećanje cena gasa već je primoralo vlade da ograniče potrošnju energije. Pakistan je zatvorio škole na dve nedelje; Indija racionalizuje isporuke prirodnog gasa za proizvođače; a u najmanje jednom velikom indijskom gradu, Pune, krematorijumi na gas obustavili su rad.

Iako su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Izrael, inicirale rat, američka ekonomija će verovatno pretrpeti najmanju štetu, delom zahvaljujući vodećoj domaćoj proizvodnji nafte i prirodnog gasa.

Razvoj frakinga, kao i odmak od fosilnih goriva, stvorili su zaštitni sloj za američku ekonomiju da apsorbuje upravo ovakav energetski šok, rekao je Joe Brusuelas, glavni ekonomista za SAD u kompaniji RSM. Ipak, dodao je da taj „jastuk” ima svoje granice. „Ako rat potraje, suočićemo se sa prilično značajnim ekonomskim usporavanjem”, rekao je Brusuelas. Ali „nismo u situaciji kao u Aziji, gde postoji široko rasprostranjeno uništavanje tražnje koje može brzo izazvati recesiju u pojedinim ekonomijama.”

Pritisak na Aziju

Južna Koreja je prošle nedelje uvela prvo ograničenje veleprodajnih cena goriva u poslednjih 30 godina. Pored zatvaranja škola, Pakistan je smanjio pojedine državne plate kako bi izbalansirao budžet. Tajland je naložio delu državnih službenika rad od kuće, a Filipini su uveli četvorodnevnu radnu nedelju. U Bangladeš, motociklisti su čekali satima na gorivo nakon ograničenja kupovine, dok se beleže i široka racionalizacija prirodnog gasa, uključujući tekstilnu industriju, koja se sada suočava sa velikim padom proizvodnje, navodi Wood Mackenzie.

Kina, najveća ekonomija Azije, mogla bi biti otpornija od svojih suseda, iako je najveći kupac iranske nafte i oko polovine njenog uvoza prolazi kroz Hormuški moreuz. Razlog je to što u njenom energetskom miksu i dalje dominira ugalj. Istovremeno, Kina je snažno prihvatila električna vozila i obnovljive izvore energije, čime ublažava rast cena fosilnih goriva, kaže Julian Evans-Pritchard iz Capital Economics. Peking takođe raspolaže značajnim rezervama nafte, procenjenim na oko 120 dana potrošnje. Sve to, dodaje on, može čak dati prednost kineskim proizvođačima u globalnoj trgovini, dok se konkurenti suočavaju sa rastućim troškovima.

Šok za Evropu
Za Evropljane, ovaj energetski šok deluje neprijatno poznato. Nakon što je Rusija napala Ukrajina pre četiri godine, evropske vlade su pokušale da smanje zavisnost od ruske energije — a najveći dobitnik bio je Persijski zaliv. „Opet ista priča”, rekao je Lipsky iz Prag.

Prirodni gas je dominantan izvor energije za domaćinstva u EU, a referentne cene su se od početka rata gotovo udvostručile. Još pre toga, cene energije su bile previsoke, rekao je Bart De Wever. „Ako to postane trajno, u ozbiljnim smo problemima.” Iako EU najveći deo tečnog prirodnog gasa kupuje od SAD, gubitak katarskih isporuka podiže globalne cene.

Od početka rata, najmanje 11 tankera sa gasom namenjenih Evropi preusmereno je ka Aziji, gde kupci nude više, rekla je Gillian Boccara iz kompanije Kpler. Inflacija u EU, koja je u januaru iznosila 2%, mogla bi porasti za više od jednog procentnog poena ako sukob potraje, upozorava Holger Schmieding iz Berenberg Bank. Istovremeno, ekonomski rast mogao bi biti smanjen za do pola procentnog poena.

Nema skrivanja

Globalna priroda tržišta sirovina znači da čak ni neto izvoznik poput SAD neće biti potpuno zaštićen od rasta cena. Iako proizvode dovoljno energije, američke rafinerije nisu u potpunosti prilagođene vrsti sirove nafte iz domaćih polja. Zato su cene benzina porasle za više od 30 odsto u poslednjih mesec dana — sa 2,92 na 3,88 dolara po galonu.

To predstavlja i finansijski problem za potrošače i politički izazov za predsednika Donald Tramp i republikance uoči izbora. Ipak, sam energetski šok verovatno nije dovoljan da gurne najveću svetsku ekonomiju u recesiju.

„Ekonomija od 30 biliona dolara neće samo posrnuti zbog rasta cena benzina od 30%”, zaključio je Brusuelas, dodajući da je njegova firma povećala procenu verovatnoće recesije sa 20% na 30%. „Potrebno je više faktora koji bi se poklopili da bi do toga došlo — a trenutno, čak i uz najnoviju eskalaciju, još nismo na tom nivou.”

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.