Luđe ne može - Danci kupuju rakete od Amerikanaca, da brane Grenland od Trampa

Na prvi pogled, transakcija je delovala rutinski: saveznica iz NATO-a kupuje oružje kroz program Foreign Military Sales (Prodaja oružja stranim zemljama) radi unapređenja spremnosti i interoperabilnosti. Međutim, politički kontekst koji je okruživao ovu odluku učinio je čitav posao nenamerno komičnim. Ista američka administracija koja je odobrila prodaju mesecima je javno iznosila ideju da bi Sjedinjene Države trebalo da preuzmu sam Grenland.

Podsetimo, Bizportal je pisao o odluci Vrhovnog suda SAD protiv Trampa, pročitajte u odvojenoj vesti. 

Neobičan trenutak u savezničkoj odbrani

Rezultat je bio trenutak nenamerne ironije. Danska je kupovala američke projektile, delom kako bi branila teritoriju za koju je predsednik Tramp više puta sugerisao da bi Amerika trebalo da poseduje radi sopstvene bezbednosti. To nije bila satira niti diplomatsko provociranje. Bio je to stvarni posao sa naoružanjem koji se odvijao kroz standardne mehanizme američkog izvoza odbrambene opreme, piše sajt Militeri.

Prodaju je potvrdila američka Agencija za bezbednosnu saradnju u oblasti odbrane (Defense Security Cooperation Agency). Obuhvatala je do 100 projektila AGM-114R Hellfire, prateću lansirnu opremu, obuku i logističku podršku, uz procenjenu vrednost od oko 45 miliona dolara. Zvanično obrazloženje bilo je konvencionalno i ozbiljno: unapređenje sposobnosti Danske da ispuni nacionalne i NATO odbrambene zahteve, kao i poboljšanje interoperabilnosti sa američkim snagama.

Zašto je Grenland odjednom u centru svega

Strateški značaj Grenlanda nikada nije bio tajna. Ostrvo se nalazi na ključnim arktičkim vazdušnim i pomorskim rutama, što ga smešta u središte geografije ranog upozorenja na raketne napade, nadzora svemira i odbrane severnog Atlantika. Sjedinjene Države tamo imaju vojne objekte još od Drugog svetskog rata i nastavljaju da ih koriste i danas. Najvidljiviji simbol tog prisustva je Pituffik svemirska baza, instalacija američkih Svemirskih snaga koja podržava sistem ranog upozorenja na rakete, nadzor svemirskog domena i praćenje satelita. Ministarstvo odbrane opisuje ovu bazu kao ključnu komponentu američke i savezničke odbrambene arhitekture na Arktiku, naročito kako polarne rute postaju dostupnije i strateški značajnije.

Grenland je u međuvremenu uvučen i u otvorenu političku retoriku. Počev od kraja 2025. godine, predsednik Donald Tramp obnovio je i pojačao svoje dugogodišnje interesovanje za kupovinu Grenlanda, javno tvrdeći da je američko vlasništvo nad ostrvom neophodno kako bi se suzbile ruske i kineske aktivnosti i podržale buduće inicijative protivraketne odbrane.

Iz perspektive Danske, takva retorika stvorila je problem. Kraljevina Danska odgovorna je za odbranu Grenlanda, iako Grenland uživa široku samoupravu. Pravni okvir koji uređuje američke vojne aktivnosti na ostrvu već daje Vašingtonu opsežan pristup, bez prenosa suvereniteta.

Taj okvir potiče iz sporazuma o odbrani iz 1951. godine, koji objašnjava kako američke snage deluju na Grenlandu uz saglasnost Danske, a ne na osnovu vlasništva.

Projektili sami po sebi nisu suština priče

AGM-114R Hellfire je precizno navođeni projektil kratkog dometa. Najčešće se koristi na helikopterima i određenim avionima sa fiksnim krilima i dizajniran je za visoku preciznost, a ne za dejstvo širokog područja. Ništa u vezi sa tim sistemom ne ukazuje na dramatičnu eskalaciju.

U obrazloženju odobrenja Stejt department je naglasio da prodaja neće promeniti regionalnu vojnu ravnotežu i da će pomoći Danskoj da doprinese kolektivnoj odbrani. Takva formulacija prati stotine drugih obaveštenja o prodaji oružja kroz program Foreign Military Sales tokom godina.

Ironija proizlazi isključivo iz konteksta. Danska jača svoje kapacitete za odbranu Grenlanda u isto vreme dok američki predsednik javno dovodi u pitanje da li Grenland uopšte treba da ostane „danskii“. Projektili su defanzivni, ali simbolika je teško zanemariva.

Upravljanje savezom susreće politički teatar

Sa pravnog i institucionalnog stanovišta, ništa u vezi sa ovom prodajom ne protivreči američkim obavezama ili NATO normama. Prodaja oružja često se nastavlja i usred diplomatskih tenzija, a izvršna vlast ima široka ovlašćenja da je odobri.

Strateški posmatrano, međutim, ovaj slučaj osvetljava dublju tenziju između upravljanja savezima i političkih poruka. NATO funkcioniše na pretpostavci da je teritorijalni integritet među saveznicima rešeno i neupitno pitanje. Javno razmatranje ideje o preuzimanju teritorije saveznika, makar i retorički, narušava tu pretpostavku.

Bezbednosni analitičari ističu da američki bezbednosni ciljevi na Arktiku ne zahtevaju suverenitet nad Grenlandom. Postojeći sporazumi već omogućavaju unapređenje radara, proširenje baza i saradnju u oblasti protivraketne odbrane.

Danski odgovor bio je uzdržan, a ne teatralan. Danski zvaničnici su ponovili da Grenland nije na prodaju, istovremeno nastavljajući da ulažu u odbrambene sposobnosti i saradnju. Kupovina projektila savršeno se uklapa u takav pristup: ojačati odvraćanje, ispuniti savezničke obaveze i izbeći eskalaciju retorike.

Zašto apsurd ipak ima težinu

Situacija je „smešna“ u uskom smislu jer suprotstavlja dve kontradiktorne realnosti. Sjedinjene Države istovremeno prodaju oružje za odbranu teritorije saveznika i javno sugerišu da bi same trebalo da kontrolišu tu teritoriju. Međutim, humor prikriva ozbiljnu poentu o načinu na koji se moć primenjuje unutar saveza.

Program Foreign Military Sales osmišljen je da jača poverenje i signalizira dugoročnu posvećenost partnerstvu. Politička retorika koja potkopava suverenitet saveznika deluje u suprotnom smeru, čak i kada se ne pretoči u konkretnu politiku.

Grenland će ostati strateški važan bez obzira na to ko sedi u Beloj kući. Arktičke rute će se i dalje otvarati, rano upozorenje na raketne pretnje ostaće ključno, a saradnja će i dalje biti jeftinija i efikasnija od prinude. Danska kupovina projektila odražava tu realnost. Ona odbranu tretira kao zajedničku odgovornost, a ne kao imovinski spor.

Ironija se ne nalazi u samom naoružanju, već u neskladu između institucija koje tiho održavaju saveze i retorike koja ih povremeno zanemaruje. To što Danska kupuje američke projektile da brani Grenland je uobičajeno. To što to čini dok istovremeno odgovara na pitanja o odbrani Grenlanda od Sjedinjenih Država – to je već nešto sasvim drugo.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.