Podseetimo, Srbija je bogata tartufima, pogotovo duž naših reka i u šumama sa starijim drvećem i to širom zemlje - kako u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, tako i u Sremu, Mačvi, Južnoj Bačkoj i Banatu. Sada je i sezona lova na bele tartufe, ubedljivo najvrednije među svojim rođacima, o čemu je Bizportal već pisao.

Srpski tartufari imaju svoje kanale za prodaju ovi retkih i vrednih gljiva, a dosta njih završi u Istri ili na čuvenoj pijaci tartufa u Italiji. Međutim, pored neposredne koristi koju imaju berači tartufa, i država tu ima prostora da dodatno zaradi. Kada se govori o izvoznim šansama Srbije u tom smislu, retko šta nosi toliko potencijala po metru kvadratnom kao tartuf. Posle stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine 1. jula 2024. godine, otvara se realna mogućnost da se srpski tartuf (beli i crni) nametne kao premium prehrambeni brend na tržištima vrednim milijarde potrošača. Da bi se ta prilika iskoristila, potrebne su ciljane javne i privatne mere - od regulative i sertifikacije do logistike i brendiranja.

-  Kina je neprikosnovena kada su gljive u pitanju, oni su mnogo ispred celog sveta kada je ta vrsta kulture i proizvodnje u pitanju. Oni su najveći proizvođači gljiva, a pored same sirovine, oni su bogati i i svim ostalim prerađevinama. Kini ne treba niko drugi na svetu što se tiče kvaliteta i količine gljiva, pa bi upravo zbog toga Srbiji mogla da se okrene Evropi ili SAD-u. Ta tržišta mogla bi da budu mnogo bolja opcija za izvoz gljiva, njihovih prerađevina, kao i tartufa - rekla je ranije za Bizportal Jelena Milošević iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

[caption id="attachment_39751" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

I tu ima pomaka, a kako su pisali mediji, Srbija već ima registrovane proizvođače i prikupljače tartufa koji izvoze ili su u pripremi za izvoz — postoje domaće firme koje se bave prikupljanjem, preradom i prodajom svežih tartufa i prerađevina. Dokaz da tržište postoji vidljiv je i kroz platforme i sajamsku aktivnost (regionalne manifestacije, izložbe i B2B sastanci) na kojima se pažnja posvećuje upravo premium svojim proizvodima iz Srbije.

Sledeći korak bi, prema rečima stručnjaka, bila standardizacija i sertifikacija, to jest, uvođenje jasnih standarda kvaliteta, označavanja porekla i higijene, tako da kineski i drugi uvoznici imaju poverenje u proizvod. Zatim, potrebno je profesionalno brendiranje i marketing koji bi, uz kvalitetnu kampanju, vremenom mogao da dovede do toga da"srpski tartuf" bude prepoznatljiv gotovo kao i istarski. Neophodna je svakako i obuka i razvoj kapaciteta, u okviru koje bi vremenom sakupljači mogli da postanu proizvođači, to je vlasnici mikotiziranih plantaža.

Prednost eventualnih mikoriziranih plantaža je i u tome da one daju rezultate već nakon nekoliko godina. Investicije u takve plantaže uz zaštitu šumskog ekosistema i pravilnu agronomsku praksu mogu Srbiji doneti stabilan izvoz u narednoj deceniji. Podsetimo i na zaradu: u Srbiji od crnog tartufa slabijeg kvaliteta moguće je zaraditi od 50 do 100 evra po kilogramu. Beli tartuf je znatno profitabilniji, a njegova cena se kreće od 800 pa do 2.000 evra po kilogramu. Srećnici koji uspeju da nađu izuzetno retke, vrhunske primerke belog tartufa, mogu da dostignu cenu i do 5.000 evra po kilogramu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

?lang=en

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.