Kako se bliži početak jesenje setve poljoprivrednici lagano završavaju žetvu i preostalih biljnih kultura, sumirajući rezulate ovogodišnjeg roda. Iako je nakon više od dva meseca pala dugo očekivana kiša, poljoprivrednici i dalje imaju problema zbog suše koja traje od sredine juna. Prema procenama stručnjaka, gubici ovog dela žetve su ogromni.
- Ovaj deo godine ostavio je ogromne gubitke. Najviše je stradala soja, kukuruz, pšenica nešto manje, šećerna repa je zabeležila velike gubitke. U proseku za sve kulture rod je od očekivanog manji za oko 50 odsto - kazao je za Bizportal agroekonomista Milan Prostran.
Prema njegovim rečima poljoprivrednici sada prave bilans, ali šteta je svakako velika. Pored biljnih kultura koje se gaje na velikim zasadima suša je smanjila i prinose i voćnih i povrtarskih kultura.
Iako su pojedini stručnjaci izašli sa procenom da će ovogodišnja šteta iznositi oko milijardu evra, Prostran je smatra da iako će se konačna cifra znati tek kada se svedu svi bilansi, šteta zbog suše biti i veća od milijardu evra.
[caption id="attachment_51048" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
- Pojedine kolege su iznele procenu da će gubici zbog suše iznositi oko milijardu evra, ja lično verujem i nešto više. Međutim konačan podatak ćemo imati negde polovinom oktobra, kad lokalne samouprave i ministarstvo izađu sa konačnom procenom- reako je on.
Najmanje gubitaka pretrpeo je suncokret, a najlošije je prošla soja, čiji prinosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo, pa će najveći teret gubitaka osetiti upravo proizvođači.
- Gubitke će najviše osetiti proizvođači. Na njih će pasti najveći teret, i zbog toga oni zahtevaju da se ovogodišnja suša koja je uticala na sve kulture proglasi elementarnom nepogodom. Svakako da bi vlada mogla to da učini neophodno je da se svedu svi bilansi i procene nastali gubici. - objasnio je naš sagovornik.
Kiša koja je ovih dana pala dobrodošla je za sve one koji se pripremaju za setvu. Prema rečima našeg sagovornika, poučeni sušom stručnjaci predlažu i pomeranje rokova, a to uliva nadu proizvođačima.
- Nama je ova kiša došla kao zlatna kiša, pomogla je da lakše izvadi preostala šećerna repa. Takođe pomogla je i u tome da uopšte može da se misli na setvu. Da poljoprivrednici mogu ući u njive. Za neke kulture poput uljane repice se zakasnilo. Prošao je rok za sadnju. Za kulture poput pšenice predlaže se pomeranje rokova sadnje, zbog klimatskih promena i to uliva nadu poljoprivrednicima - rekao je Milan Prostran, koji je i sam pobornik jesenje sadnje, jer se prema njegovom mišljenju prinos dobije do juna naredne godine.
[caption id="attachment_89132" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Gubitke poljoprivridenika delom će amortizovati država kroz subvencije, a Prostran smatra da i jeste na državi da poput EU unije koja ima fondove za sanaciju i pomoć pri ovakvim okolnostima blagovremeno odreaguje.
- Na državi je da vidi, kako će pomoći, da li kroz povećanje subvencija, ili kroz pregovore sa bankama oko reprogramiranja kredita. Jer države imaju te mehanizme da pomognu. Proizvođači jednostavno nemaju kako da ih pokriju. Ipak najvažnije je da što pre i u potpunosti isplate obećane subvencije, kao i obećanje da će država kroz subvencije finansirati sto odsto semena. EU ima mehanizme zaštite i mi moramo da ih imamo - naveo je Prostran.
Međutim, povećanje direktnih davanja po hektaru, po svemu sudeći, zaračunali su i oni koji trguju repromaterijalom.
-Već je došlo do povećanja cena repromaterijala, konkretno semena, tako da su neki pariteti već probijeni. Kad pogledate merkantilnu pšenicu, taj paritet je 1 na prema tri, što nikada nije bilo - rekao je za RTS Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Kako je rod svih kultura debelo podbacio Prostran, pozivajući se na svoja iskustva savetuje da bi trebalo napraviti prehrambeni nacionalni bilans, da se ne bi dogodilo da se slučajno izveze kultura koja bi bila neophodna za domaću potrošnju ili proizvodnju.
- Trebalo bi da napravimo nacionalni prehrambeni bilans, koji bi obuhvatao i zalihe, ali i prinos. Ovim bilansom bismo videli pravo stanje stvari sa čime mi raspolažemo. Ovo trebamo da uradimo da se ne bi dodgodilo, a događalo se da izvezemo kulturu koja nam je neophodna. Jako je bitno da to napravimo jer je sušna godina svuda u svetu i druge zemlje su pretrpele gubitke, pa se može desiti greška - rekao je Prostran i dodao da će bez obzira na manji rod naše potrebe biti zadovoljene, ali će količine za izvoz biti manje.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
