Ministarka je ocenila da dosadašnji rezultati pokazuju da će ova godina biti posvećena osobama sa invaliditetom, ali i podršci porodicama u Srbiji.
"Najpre je započeta lepim vestima - u prva tri meseca ove godine rođeno je 500 beba više nego u istom periodu prošle godine, što pokazuje da populacione i pronatalitetne mere daju rezultate. Mi ćemo nastaviti da pratimo statistiku, i da unapređujemo položaj roditelja u Srbiji i uopšte da podižemo mere koje su u pravcu zaštite i osnaživanja materinstva i u narednom periodu. U ovoj godini usvojićemo i Zakon roditelj-negovatelj, koji je namenjen roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, a koji će im pružiti jednu vrstu izvesnosti za vreme koje dolazi. Prvi put roditelji dece sa smetnjama u razvoju imaće obezbeđenu finansijsku naknadu, plus uplatu poreza doprinosa, zdravstvenu zaštitu, obračunat staž, što će im dati određenu sigurnost da, ukoliko ta nega prestane iz bilo kog razloga, a ukoliko to budu želeli, mogu da se vrate na tržište rada i da dobiju podršku od države" rekla je ona.
Đurđević Stamenkovski je navela da će se Nacrt zakona roditelj-negovatelj uskoro naći pred Narodnim poslanicima, s obzirom da je danas završena javna rasprava, nakon čega će sagledati svi predlozi i inicijative koje su stigle od strane roditelja.
Istakla je da se naknada za roditelje-negovatelje u iznosu od 65.000 dinara usklađuje sa rastom prosečne zarade, kako se ne bi desilo da roditelji negovatelji budu ispod minimalca.
"Oni bi imali penzijsko i zdravstveno socijalno osiguranje. Taj iznos će se usklađivati u vremenima pred nama, prateći porast prosečne zarade u Srbiji. U ovoj godini prvi put ćemo usvojiti Zakon o registru osoba sa invaliditetom, na osnovu čega možemo da kreiramo politiku budućnosti, jer najvažnije je da znamo koliki je udeo te populacije u našem društvu da bismo mogli da predvidimo određene mere povlastica i beneficija", napomenula je ona.
Govoreći o značaju ove konferencije, ministarka je naglasila njen značaj kao dobrog modela za dalji razvoj u Srbiji, ističući da Beograd ne treba da bude jedino mesto na kojem se ovakvi događaji održavaju, već da u saradnji sa medijima, koji imaju najznačajniju ulogu, treba proširiti aktivnosti i na druge gradove u zemlji.
"Zašto ne odemo možda i u neke opštine koje do sada niko nije posetio? Da tamo razgovaramo sa majkama, da one osete prisustvo, ne samo institucija, već celog društva, javnih radnika, svih onih čiji glas može da oblikuje javno mnjenje u Srbiji i da podigne nivo svesti svih nas. Moramo da shvatimo da invaliditet nije razlog da nekoga sažaljevamo, već da ga poštujemo i razumemo, i da ta različitost može biti samo nešto što i nas oplemenjuje i uči nas najvažnijim životnim lekcijama. Kada padnete, moralno, kada klonete duhom, kada izgubite tu unutrašnju snagu, to je invaliditet. A, fizički nedostaci su samo različitosti koji mogu da vam budu dodatni motiv da nekim dodatnim trudom i radom nadomestite taj nedostatak", poručila je ona.
Dodala je da su osobe sa invaliditetom važan deo našeg društva i da inkluziju žele da predstave i u susret Ekspo 2027.
"Želimo da podstaknemo udruženja i saveze osoba sa invaliditetom da konkurišu sa idejama kako bismo 2027. godine svetu predstavili šta je Srbija učinila na polju inkluzije", kazala je ona.
Olivera Jovović, majka dečaka obolelog od SMA, istakla je da je roditeljima-negovateljima potrebna finansijska, zdravstvena, psihološka i svakodnevna podrška.
"Negde roditelji često nisu svesni da im je upravo psihološka podrška potrebna i vrlo često neko treba da im ukaže na to. Takođe, potrebna je i finansijska podrška za sve one roditelje koji ne rade, a znamo da je veliki broj upravo onih koji su zbog bolesti deteta morali da ostave posao i da preuzmu potpuno brigu o svom detetu. Postoje deca koja mogu neko vreme da provedu sama kod kuće, postoje ona koja ne mogu ni dva minuta da provedu bez nadzora roditelja, i postoje ona gde je potrebna 24-časovna intenzivna nega", rekla je ona.
Porodicama dece sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom potrebna je sveobuhvatna podrška, bez obzira na stepen poteškoća sa kojima se suočavaju. Čak i kada država pokriva najveći deo troškova rehabilitacije i medicinsko-tehničkih pomagala, uvek postoje dodatni izdaci, poput suplementacije i drugih potreba, zbog čega su troškovi ovih porodica znatno veći.
Ona ističe da je najveći značaj novog zakonskog okvira to što su roditelji-negovatelji konačno prepoznati kao posebna kategorija društva. Kako kaže, mnogi od njih nikada nisu bili u mogućnosti da rade, nemaju zdravstveno osiguranje, a često se zajedno sa svojom decom suočavaju i sa zdravstvenim problemima. Zbog toga je važno da dobiju prava i podršku koju zaslužuju.
Istakla je da su se stvari značajno promenile nabolje od 2012. godine i da danas porodice imaju mnogo bolju perspektivu.
"Uvek postoji prostor za unapređenje i mi to očekujemo, ali je važno da institucije ostanu istrajne uprkos kritikama. Danas možemo da kažemo da imamo državu na koju možemo da se oslonimo, kojoj verujemo i koja stoji uz nas", poručila je ona.
Visa savetnica u kabinetu Poverenika za rodnu ravnopravnost Tatjana Prijić rekla je da su osobe sa invaliditetom jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa, ne samo kod nas, nego i u svetu.
"Neophodno je kreirati različite vrste usluga i podrške kako bi mogle da se uključe u život ravnopravno sa drugim ljudima. Ono što je posebno važno jeste podrška deci sa invaliditetom i deci kojoj je potrebna dodatna podrška, a ukoliko je roditelj taj koji tu dodatnu podršku pruža, onda je donošenje ovakvog zakona bilo sjajno za unapređenje njihovog položaja, i ja se zaista nadam da će u perspektivi i unaprediti položaj ne samo roditelja koji brinu o svojoj deci, nego i same dece", objasnila je ona.
Prema njenim rečima, ako ste oslobođeni nekih drugih briga, možete u punoj meri da se posvetite podršci koja je potrebna detetu, "a pod detetom ne mislim samo na decu ispod 18 godina života, nego na sve one kojima je i u kasnijem periodu ili su lišeni poslovne sposobnosti ili im je ta dodatna podrška neophodna i u kasnijem životnom periodu".
Dodaje da zakon zaista može da unapredi položaj ovih roditelja.
Govoreći o pritužbama osoba sa invaliditetom koje im najviše stižu, Prijićeva kaže da se odnose na pristupačnost - informacionu, komunikacionu i tako dalje.
"To je oblast društvenog života gde zaista svi akteri treba da se usaglase i da zajednički radimo na realizaciji principa univerzalnog dizajna. To pomaže svima nama, ne odnosi se samo na osobe sa invaliditetom, svima je lakše kretati se ukoliko ulazimo u ravan autobus, važno je i gradski saobraćaj, svima nam je jednostavnije ukoliko je svaka ulica pristupačna, svaki objekat, naročito javne službe. Nekada za rešavanje tog problema i nije potrebno izdvajati velika sredstva, bitno je problem prepoznati i pronaći pravo rešenje za njegovo rešavanje", zaključila je ona.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)