Agroekonomista Milan Prostran izjavio je za Bizportal da su radovi u poljopriverdi, pre svega u ratarstvu i povrtarstvu, najvredniji deo ukupnih ulaganja, te da period od marta do 10. maja predstavlja vreme najvećih investicionih i finansijskih izdvajanja u ovom sektoru.

"Govorim o biljnoj proizvodnji, imajući u vidu da je stočarstvo kontinuiran proces koji traje 24 sata i nema izražen sezonski karakter. Potrebno nam je više kiše i više vlage u zemljištu. Nadamo se da se neće ponoviti scenarijo ‘Babe Marte’ kao prošle godine", rekao je Prostran.

On navodi da mart označava početak jare setve, koja obuhvata jara žita, jaru pšenicu i jari ječam, dok se za proizvođače koji to nisu učinili u jesen sada otvara prostor za setvu šećerne repe. Ova kultura, kako ističe, obično se seje krajem marta i jedna je od prvih prolećnih kultura na većim površinama. Ove godine očekuje se oko 30.000 hektara pod šećernom repom.

Najveća dilema početkom aprila, prema njegovim rečima, odnosi se na kukuruz.

"Kukuruz je nekada bio dominantna prolećna kultura i sejao se na gotovo milion hektara. Prošle godine površine su smanjene na oko 850.000 do 900.000 hektara. I dalje postoji oprez, pre svega zbog straha od suše", naveo je Prostran.

Govoreći o soji, ističe da je ta kultura u poslednje dve do tri godine zabeležila najveći pad proizvodnje i pretrpela značajne gubitke.

"Bilo bi šteta da ostanemo bez soje. Ostaje da se vidi da li će industrija, pre svega sojara u Bečeju i druge uljare, pokazati interes kako bi proizvođači imali ekonomsku računicu da je ponovo seju",  rekao je on.

Među najzastupljenijim ratarskim kulturama izdvajaju se kukuruz, šećerna repa, suncokret i soja. Kod suncokreta, kako naglašava, nema dileme - trebalo bi ga sejati na većim površinama nego 2025. godine.

Kada je reč o povrtarstvu, najveće površine zauzima krompir, dok su plastenici i staklenici, zahvaljujući blagoj zimi, radili gotovo bez prekida. U zaštićenom prostoru dominantne su salate i spanać, dok se kasnije prelazi na paradajz i papriku. U maju počinje i setva povrtarskih kultura na otvorenom polju.

U voćarstvu, ukoliko ne bude mraza, Prostran očekuje znatno bolju godinu nego prethodnu.

"Prošle godine mraz krajem marta i početkom aprila uništio je kajsiju, trešnju, veliki deo višnje i rane sorte breskve. Podbacile su i jabuka i šljiva. Ako izostanu nepovoljni vremenski uslovi, ove godine možemo očekivati dobru voćarsku sezonu", ocenio je on.

Poljoprivrednici, međutim, i dalje imaju dileme - šta sejati i na kojim površinama - pre svega zbog lošijih rezultata iz prethodne godine.

"Proizvođači ne mogu da menjaju klimu niti tržišne okolnosti. Na oko 3,1 milion hektara svakako će ući u setvu ratarskih i povrtarskih kultura. Ovo će biti neizvesna godina sa stanovišta slobodnog tržišta i konkurencije, posebno u stočarskoj proizvodnji", zaključio je Prostran.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je raspisan najveći javni poziv za podsticaje u poljoprivredi od 18.000 dinara po hektaru i da će poljoprivrednici u martu dobiti više od 35 milijardi dinara.

"Ove nedelje biće objavljen i poziv za najpovoljnije kredite koji će biti subvencionisani od strane države, sa kamatnom stopom od nula do tri odsto. Za žene i za mlađe od 40 godina kamatna stopa je jedan odsto i nema devizne klauzule kod ovih kredita. Tri banke su već potpisale a očekujemo još par banaka da potpišu i tada ćemo zvanično pustiti poziv", rekao je on za TV K1.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.