U pojedinim slučajevima uslovi se mogu ispuniti i pre 50. godine života, ukoliko su zadovoljeni svi zakonski kriterijumi.

Reč je o poslovima koji su izuzetno teški, rizični ili štetni po zdravlje, kao i o profesijama u kojima godine direktno utiču na bezbednost i radnu sposobnost. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da je, uprkos rastu broja penzionera sa beneficijama, istovremeno porastao i ukupan broj zaposlenih u Srbiji.

Kod beneficiranog radnog staža jedna godina rada ne računa se kao standardnih 12 meseci, već kao 14, 15, 16 ili čak 18 meseci staža, u zavisnosti od težine i uslova rada. Upravo zahvaljujući tom uvećanju zaposleni u pojedinim sektorima mogu znatno ranije da ispune uslove za penziju.

Zakonom je obuhvaćeno oko četrdesetak zanimanja sa pravom na beneficirani staž, među kojima su rudari u jamskim uslovima, pripadnici policije i žandarmerije, interventnih i specijalnih jedinica, profesionalni vatrogasci-spasioci, medicinski tehničari i lekari u hitnoj pomoći koji stalno rade na terenu i dolaze u kontakt sa infektivnim pacijentima, mašinovođe i zaposleni u vuči vozova, profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica Vojske Srbije, balerine, piloti, kao i radnici u hemijskoj industriji.

Zoran Mihajlović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da se beneficirani radni staž uvodi na radnim mestima gde nikakvim tehnološkim postupcima, niti primenom bezbednosti na radu, nije moguće obezbediti siguran rad, te da je na takvim poslovima ugroženo zdravlje radnika.

PIO fond pozvao penzionere da se prijave za ovu vrstu pomoći - a OVDE možete pročitati ko sve može da je dobije. 

Kako navodi, sistem je strogo regulisan, ali postoji prostor za zloupotrebe, jer pojedinci mogu dobiti beneficije iako realno ne ispunjavaju uslove, dok sa druge strane postoje radna mesta koja bi, prema mišljenju sindikata, trebalo da budu obuhvaćena, ali još nisu.

„Propisi i pravilnici su veoma restriktivni i pooštreni prethodnih godina, pa ima dosta problema u primeni. Iako je povećan broj penzionera koji imaju beneficije, od 2005. do 2025. godine, povećao se i broj radnika u Srbiji, skoro za isti procenat“, ističe Mihajlović.

Broj penzionera sa beneficiranim stažom raste već dve decenije. Prema procenama, 2005. godine bilo ih je između 105 i 110 hiljada, 2010. između 115 i 120 hiljada, 2015. između 125 i 130 hiljada, 2020. između 135 i 140 hiljada, dok je 2025. godine taj broj procenjen na između 140 i 145 hiljada.

Prema njegovim rečima, sindikat smatra da bi dodatna radna mesta, posebno u zdravstvu i obrazovanju, trebalo razmotriti za uvođenje beneficija, jer su uslovi rada u pojedinim segmentima izuzetno zahtevni.

„Pojedina zanimanja se gase, ali se druga otvaraju, a Srbija još uvek tehnološki zaostaje. Još uvek imamo zastarele tehnologije, a zaštita na radu nije na zadovoljavajućem nivou“, smatra Mihajlović.

Na pitanje da li će se lista profesija sa beneficijama širiti ili sužavati, on ističe da je teško prognozirati, jer se istovremeno uvode nove tehnologije i robotizacija, posebno u industriji, što može smanjiti potrebu za beneficiranim stažom u pojedinim sektorima.

„Ako u Srbiji dođe napredna tehnologija i robotizuje se, sigurno će biti manje potrebe da se takva mesta proglase za benificirani radni staž“, zaključuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Pravo na beneficirani staž ne određuje se prema poziciji u hijerarhiji, već isključivo prema uslovima rada i stepenu rizika. Najčešće se odnosi na operativne radnike, dok rukovodioci pogona i službi uglavnom nemaju to pravo.

Suština ovog instituta je povoljniji obračun vremena provedenog na rizičnim poslovima. Tako se, na primer, rudarima 12 meseci rada priznaje kao 18 meseci staža, dok se policiji, žandarmeriji i vatrogascima jedna godina računa kao 16 meseci, što omogućava da 45 godina staža ostvare znatno ranije nego ostali zaposleni.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.