Ono što na prvi pogled deluje kao brzo rešenje, zapravo mnoge gura još dublje u finansijski ponor.

Prema podacima, skoro 200 hiljada građana ima blokirane račune, a ukupan dug dostiže čak 4,2 milijarde evra.

Najveći deo ovog iznosa odnosi se na glavnicu, oko tri milijarde evra, dok preostalih 1,2 milijarde ide na kamate. Zanimljiva je i struktura duga.

Kako ističe članica Uprave Fine Vinka Ilak, mali broj građana snosi najveći teret. Od ukupno blokiranih, oko 1.400 njih duguje više od polovine ukupnog iznosa, dok je ostatak duga raspoređen među desetinama hiljada građana sa manjim dugovima, piše HRT.

Najviše se duguje bankama, telekomunikacionim kompanijama i finansijskom sektoru, ali i veliki broj građana ima relativno male dugove. Oko 77 hiljada njih duguje manje od 1.327 evra, a to su uglavnom neplaćeni računi za komunalne usluge i telekomunikacije.

Problem nastaje kada građani pokušaju da "zakrpe" takve dugove. Umesto dugoročnog rešenja, sve više pribegavaju brzim kreditima putem interneta. Takvi krediti su dostupni u nekoliko klikova, bez složene procedure i često bez detaljne „provere kreditne sposobnosti“. Upravo ta dostupnost ih čini posebno opasnim.

Finansijski stručnjaci upozoravaju na začarani krug koji tada nastaje. Građani uzimaju jedan kredit da bi zatvorili drugi, a zatim novi da bi pokrili prethodni dug.

"Uzimaju jedan kredit, pa drugi, zatvaraju prvi i tako u krug. Ovaj proces može trajati veoma dugo i dovodi do sve dubljeg prezaduživanja", upozorava Igor Škrgatić iz udruženja Padobrana.

Još jedan problem je široka dostupnost kreditnih kartica. U Hrvatskoj ih ima čak osam miliona, što dodatno otvara prostor za zaduživanje i odlaganje samog rešavanja problema.

Stručnjaci ističu da prvi korak ka izlasku iz dugova mora biti razgovor sa poveriocima i pokušaj postizanja dogovora o otplati.

U mnogim slučajevima moguće je restrukturirati dug i izbeći dalje zaduživanje. Jedno rešenje može biti konsolidacija dugova, odnosno njihovo objedinjavanje u jednu obavezu, pod uslovom da osoba ima redovna primanja i mogućnost otplate.

Za one koji to ne mogu da urade, postoji i model jednostavnog potrošačkog stečaja.

Ovaj postupak pokreće Fina, a do sada ga je koristilo više od 95 hiljada građana. Međutim, ovaj model ima svoja ograničenja - primenjuje se samo na određene vrste dugova i važi za one koji duguju manje iznose i blokirani su duže vreme.

Poslednja opcija ostaje redovni stečaj, koji građani sami pokreću na sudu, ali je to ozbiljan i dugotrajan proces. Sve ovo pokazuje koliko je problem prezaduženosti složen i koliko lako građani mogu upasti u spiralu iz koje je teško izaći. Umesto da budu rešenje, brzi onlajn krediti često postaju samo kratkoročna iluzija koja dugoročno produbljuje problem.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.