Većina njegovih glavnih delova, najmanje 58 odsto proizvedena je van zemlje, uključujući 22 procenta iz Meksika. To uključuje i njegov Fordov, 3,5-litarski V-6 Ecoboost motor sa dva turbopunjača, srce vozila.

Popularni veliki SUV je odličan primer koliko je komplikovan globalni lanac snabdevanja automobilskom industrijom i podvlači stvarnost da čak i vozila koja silaze sa proizvodnih traka u SAD od suštinski američkih kompanija poput Forda mogu u velikoj meri zavisiti od stranih proizvoda.

Masivna fabrika za montažu u Kentakiju, u kojoj više od 9.000 ljudi proizvodi Ekspediciju, pikape F-serije i Linkoln Navigator SUV, upravo je onakva fabrika kakvu predsednik Donald Tramp vrši pritisak na proizvođače automobila da izgrade u SAD kroz upotrebu agresivnih carina.

Nakon što je Tramp uveo carine od 25 odsto na uvezena vozila i mnoge automobilske delove, proizvođači automobila su počeli da se bore da istaknu američke investicije i lokalizuju lance snabdevanja koliko god je to moguće. Ali dok bi zemlja imala koristi od radnih mesta i ekonomskog učinka ako bi se svi auto-delovi nabavljali i proizvodili u SAD, stručnjaci kažu da to jednostavno nije izvodljivo.

- Neki delovi koji su premešteni u inostranstvo i dalje će biti jeftiniji za proizvodnju na tim lokacijama nego u SAD u velikim razmerama, čak i sa nekim od nametnutih carina - rekao je Martin Frenč, dugogodišnji rukovodilac dobavljača i partner u Berylls Strategy Advisors USA, piše Si-En-Bi-Si (CNBC).

[caption id="attachment_124544" align="aligncenter" width="1000"] Foto: ChameleonsEye / Shutterstock.com[/caption]

Pogoni za preradu i proizvodnju stvari poput čelika, aluminijuma i poluprovodničkih čipova, posebno starijih koji se koriste za automobile, kao i sirovina poput platine i paladijuma, nisu dovoljno rasprostranjeni u SAD bez osnivanja novih pogona ili rudnika. To su procesi za koje stručnjaci kažu da bi za stvaranje u velikim razmerama bila potrebna decenija ili više.

Pored toga, povećani troškovi vozila 100 odsto proizvedenog u SAD mogli bi da isključe mnoge potrošače sa tržišta novih vozila. To bi zauzvrat moglo dovesti do manje potražnje i verovatno niže proizvodnje.

- Možemo sve da preselimo u SAD, ali ako svaki Ford košta 50.000 dolara, nećemo pobediti kao kompanija - naveo je prošle nedelje izvršni direktor Forda Džim Farli  i dodao da je to balansiranje koje će svaki [proizvođač automobila] morati da uradi, čak i najamerikanskija kompanija.

Farli je rekao da je 15 procenata do 20 odsto delova za vozila koji se prodaju u SAD teško, ako ne i nemoguće, trenutno nabaviti. To uključuje stvari kao što su mali pričvršćivači, radno intenzivni kablovi i poluprovodnici vredni skoro 5.000 dolara po vozilu, koji se trenutno uglavnom nabavljaju iz Azije.

S&P Global Mobility izveštava da se u vozilu u proseku nalazi 20.000 delova kada se rastavi do svojih zavrtnja. Delovi mogu poticati iz 50 do 120 zemalja.

Na primer, Ford F-150, koji deli platformu i neke delove sa Expedition-om, isključivo se sklapa u SAD, ali ima otprilike 2.700 glavnih delova koji se naplaćuju, što isključuje mnoge male delove, prema Caresoft-u, firmi za inženjersko benčmarking i konsultantske usluge.

[caption id="attachment_120612" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Trampova administracija bi mogla da ublaži više cene za vozila proizvedena u Americi nudeći poreske olakšice ili potrošačke podsticaje, slično kao kredit za električna vozila do 7.500 dolara koji je Tramp ranije obećao da će ukinuti.

Ali troškovi vozila proizvedenog u SAD su daleko veći i složeniji nego što se na prvi pogled čini. Čak je i teško pratiti šta dolazi iz SAD, jer proizvođači automobila moraju da prijave kombinovani procenat kanadskog i američkog sadržaja u vozilu, a ne samo američki sadržaj.

Sami troškovi materijala, isključujući investicije u proizvodnju, dodali bi hiljade dolara ceni vozila, što bi izbrisalo profit proizvođača automobila i primoralo na povećanje cena za potrošače, reklo je za CNBC nekoliko automobilskih analitičara i rukovodilaca.

Ljudi, kojima je data anonimnost kako bi mogli slobodno da govore, procenili su da bi se dodale hiljade dolara sa svakim korakom koji se preduzme da bi se približili 100% američkim i kanadskim delovima.

Vozilo 100 odsto proizvedeno u SAD

Mark Vejkfild, partner i rukovodilac globalnog automobilskog tržišta u konsultantskoj firmi AlixPartners, rekao je da ništa nije nemoguće s vremenom, ali da bi investicije potrebne za nabavku iz SAD i Kanade i dodatni troškovi eksponencijalno rasli što se kompanija više približava vozilu 100 procenata "proizvedeno u SAD".

- Cena postaje kvantno veća... što se više približavate 100 odsto. Prelazak preko 90 procenata postaje skup, a dostizanje oko 95 odsto bi postalo zaista skupo, i jednostavno počinjete da se bavite stvarima za koje bi vam trebalo mnogo vremena - istakao je Vejkfild.

[caption id="attachment_124317" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Objasnio je da bi dobijanje tih poslednjih pet odsto do 10 procenata, ako ili kada bi to bilo moguće, počelo "da postaje veoma skupo" i verovatno bi trebalo deceniju ili više da se uspostavi snabdevanje sirovinama i premeštanje proizvodnje nekih delova.

- Ne mislim da biste mogli da uradite više od oko 95% u proseku, po bilo koju cenu, u ovom trenutku, samo zato što treba da napravite mnogo stvari koje će trajati dugo. Prerada i sirovine, to zahteva zaista dugo vreme, jer su to postrojenja vredna više milijardi dolara koja ih obrađuju - naveo je on.

Jedan stručnjak, generalizujući troškove, rekao je da bi moglo da košta 5.000 dolara više da se vozilo koje trenutno ima manje od 70 procenata američkih/kanadskih delova poveća na 75 odsto ili 80 procenata; dodatnih 5.000 do 10.000 dolara da se dostigne 90 odsto; i još hiljade dolara za veći procenat od toga.

[caption id="attachment_120979" align="aligncenter" width="1000"] Foto: shutterstock[/caption]

Prosečna cena transakcije novog vozila u SAD trenutno je oko 48.000 dolara, prema podacima kompanije Cox Automotive. Recimo da je to vozilo napravljeno od materijala i delova vrednih 30.000 dolara. Dodavanjem gore navedenih troškova, to bi izišlo na otprilike 10.000 do 20.000 dolara više za kompanije.

Cars.com izveštava da su SAD ubedljivo najskuplja zemlja za proizvodnju vozila. Prosečna cena novog automobila sklopljenog u SAD je veća od 53.200 dolara, prema njihovim podacima. To se može uporediti sa otprilike 40.700 dolara u Meksiku, 46.148 dolara u Kanadi i otprilike 51.000 dolara u Kini.

Isključujući sirovine, neko bi teoretski mogao da pokrene novu automobilsku kompaniju, nazovimo je U.S. Motors, od nule. U.S. Motors bi mogao da potroši milijarde dolara na izgradnju novih fabrika i uspostavljanje isključivo američkog lanca snabdevanja, ali vozilo koje bi proizvodio verovatno bi bilo malog obima i preterano skupo, kažu stručnjaci.

Pomislite na Ferari

Svaki automobil ovog kultnog proizvođača automobila dolazi iz Italije, sa što više komponenti koje se nabavljaju iz domovine kompanije.

Ali čak i Ferarijevi sportski automobili vredni više miliona dolara imaju delove ili sirovine za stvari kao što su vazdušni jastuci, kočnice, gume, baterije i još mnogo toga, koje dolaze od dobavljača i pogona koji nisu iz Italije.

- Ako biste to radili u zaista malim količinama i bili izuzetno inovativni i drugačiji sa vozilom, mogli biste da napravite 300.000-400.000 vozila koja su potpuno američka. Da bi se to uradilo u velikim razmerama, trebalo bi 10-15 godina i 100 milijardi dolara da se to uradi - rekao je Vejkfild.

[caption id="attachment_126715" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Šta je realnije?

- Dovesti vozila do 75 odsto delova iz SAD i Kanade i finalne montaže u SAD je mnogo ostvariviji cilj koji vas zapravo ne tera da radite neekonomične stvari - kazao je on napominjući da nekoliko vozila danas ispunjava taj standard.

Ali čak i dostizanje tog praga u većem obimu verovatno bi zahtevalo milijarde dolara novih investicija od proizvođača automobila i dobavljača kako bi se lokalizovala proizvodnja. Neki proizvođači automobila bi mogli lakše da naprave taj prelazak, dok bi drugima bile potrebne masovne promene u nabavci i proizvodnji.

Vozila koja ispunjavaju standard od 75 odsto delova iz SAD/Kanade za modelsku godinu 2025 uključuju Kia EV6, dve verzije Tesle Model 3 i Honda Ridžlajn AWD Trejl Sport, prema najnovijim podacima o sadržaju vozila koje zahteva Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja na autoputevima. Skoro 20 drugih je na 70 procenata ili više, dok neka vozila još uvek treba da se dodaju u podatke.

To se može uporediti sa podacima NHTSA za modelsku godinu 2007, gde je prvih 16 vozila - sva od Dženeral motorsa i Forda - imalo 90 odsto ili više sadržaja iz SAD i Kanade. Fordova Ekspedicija je u to vreme bila među najvišim sa 95 procenata, ali to je bilo pre proširene globalizacije lanca snabdevanja automobilske industrije nakon Velike recesije, i pre nego što je nekoliko velikih tehnoloških napretka u automobilima učinilo nove delove i materijale važnijim.

Decenijama je postojao trend manjeg sadržaja iz SAD/Kanade zbog globalizacije lanaca snabdevanja i povećanog korišćenja Meksika kao izvora delova i komponenti, prema podacima Američkog univerziteta Kogod.

Prvih 10 vozila sa najviše delova iz SAD i Kanade u proseku imaju 63,6 odsto do 69,2 procenta sadržaja delova iz tih zemalja od modelskih godina 2019. do 2024. godine, prema podacima sajta Cars.com.

[caption id="attachment_1285" align="aligncenter" width="1000"] Youtube printscreen/TopCarz[/caption]

Uvezena vozila mnogih luksuznih brendova, posebno nemačkih proizvođača, kao i Tojotinog Leksusa, imaju malo sadržaja delova iz SAD. Mnoga nemaju ništa ili imaju 1 odsto, prema federalnim podacima.

Procenti SAD/Kanade, prema Američkom zakonu o označavanju automobila iz 1992. godine, izračunavaju se na osnovu "linije automobila", a ne za svako pojedinačno vozilo i mogu se zaokružiti na najbližih pet odsto. Njih izračunavaju proizvođači automobila i prijavljuju vladi.

Međutim, visok prag severnoameričkih delova ne znači da se vozila proizvode u SAD. Na primer, za Tojotu RAV4 iz 2024. godine objavljeno je da ima 70 odsto delova iz SAD/Kanade i da je proizvedena u Kanadi.

- Teoretski biste mogli imati vozilo koje je proizvedeno u SAD, ali ima samo jedan odsto delova - rekao je Patrik Masterson, vodeći istraživač za "Indeks proizvedenih u Americi" na sajtu Cars.com.

Godišnji indeks najboljih vozila u SAD, koji objavljuje Cars.com, uzima u obzir sklapanje vozila, delove i druge faktore. Nijedno vozilo proizvođača Ford ili General Motors nije ušlo među prvih 10, dok su dva vozila marke Tesla, dva Honda i jedan Volkswagen zauzeli prvih pet mesta.

Studija rangira 100 vozila ocenjenih na osnovu istih pet kriterijuma koje koristi od izdanja iz 2020. godine: lokacija sklapanja, sadržaj delova, poreklo motora, poreklo menjača i radna snaga u proizvodnji u SAD. Više od 400 vozila modelske godine 2024. analizirano je kako bi se kvalifikovalo 100 vozila na listi.

Očekuje se da će beli Ford Expedition iz 2025. godine, koji je nedavno sišao sa proizvodne trake u Kentakiju, postići bolji rezultat od modelske godine prethodne godine, koja je bila na 78. mestu, zbog povećanja domaćeg sadržaja.

Masterson je rekao da je ove godine povećano interesovanje i popularnost za „Indeks proizveden u Americi“ usred Trampove carinske politike i nacionalizma.

- Saobraćaj na 'indeksu proizvedenih u Americi' ove godine je znatno, znatno porastao. Ljudi su zabrinuti zbog ovoga, možda više nego ikad - zaključio je Masterson.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici