Ipak, retko ko zna da ova ikona globalne gastronomije nije nastala ni u Americi, ni uz pomfrit – već hiljadama kilometara dalje, u 17. veku, na obalama Kine.

Prvobitni oblik kečapa, poznat kao kê-tsiap, bio je slani, fermentisani riblji preliv bogat umami ukusima. Nimalo sličan današnjoj slatko-kiseloj verziji, ovaj rani sos putovao je trgovinskim putevima do Evrope, gde su ga lokalni kuvari preoblikovali dodajući orahe, gljive, pa čak i školjke.

[caption id="attachment_151327" align="alignnone" width="1200"] Foto: EXPO 2027[/caption]

Tek dolaskom u Ameriku, kečap postaje ono što danas poznajemo. Inovatori 19. veka počeli su da kombinuju paradajz, sirće i začine – ali prava kulinarska revolucija desila se 1876. godine. Na Svetskoj izložbi u Filadelfiji, Henri Hajnc predstavio je svoj kečap svetu. Bila je to prezentacija koja je promenila tok gastronomije – jedan jednostavan proizvod, jedan trenutak, i globalna pažnja je bila zagarantovana.

https://bizportal.rs/expo-2027/ekspo-menja-imidz-srbije-zauvek-kljucevi-paviljona-zemljama-ucesnicama-stizu-sledece-jeseni/

Danas, kečap je mnogo više od dodatka jelu, on je simbol kulture, svakodnevice i inovacije. Ono što je počelo kao ideja sa druge strane sveta, postalo je standard u kuhinjama širom planete.

I upravo nas ova priča podseća na nešto važno: velike ideje ne znaju za granice. Baš kao što je kečap nekada iznenadio svet, moguće je da će neka domaća ideja - tehnološka, kulinarska ili dizajnerska – imati svoj trenutak slave upravo na EXPO 2027 u Beogradu.

Jer, globalna pažnja ponekad zavisi od pravog proizvoda, pravog trenutka i pravog mesta da se pokaže svetu, a Beograd 2027. bi mogao biti upravo to mesto.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

?lang=en

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.