Nova studija Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu (IfV Kiel) pokazuje koliko su se Evropljani uključili 2025. godine nakon što su SAD efikasno obustavile svoju podršku.

Dok je pomoć iz Sjedinjenih Američkih Država pala za 99 odsto u 2025. godini, ukupan obim pomoći Ukrajini ostao je relativno stabilan. Razlog tome jer je Evropa značajno povećala svoj doprinos.

Zaključak je da je iznos primljene podrške bio sličan prethodnim godinama. Ukupno su Evropljani obezbedili oko 29 milijardi evra vojne pomoći - znatno više nego prethodnih godina, pišu nemački mediji.

Od 2022. do 2024. godine, evropska vojna pomoć se računa na oko 17 do 18 milijardi evra godišnje. To predstavlja povećanje od približno 11 do 12 milijardi evra, odnosno 67 odsto.

Finansijska i humanitarna pomoć takođe je značajno porasla - za 59 odsto u poređenju sa prosekom za period od 2022. do 2024. godine. Samo u 2025. godini, kroz institucije EU prošlo je oko 35,1 milijardi evra.

Ovo je predstavljalo 89 procenata ukupne evropske finansijske i humanitarne pomoći - ukupno oko 39 milijardi evra.

Studija jasno pokazuje - bez Evrope, pomoć Ukrajini bi se urušila.

Umesto toga, Evropljani su skoro u potpunosti apsorbovali nestašice koje su izazvali Amerikanci. Nemačka je najveći donator, ona igra ključnu ulogu u tome.

U 2025. godini, nemačka vlada je obezbedila devet milijardi evra vojne pomoći - više nego bilo koja druga evropska zemlja. Ovo predstavlja povećanje od oko 130 procenata u poređenju sa prosekom za period od 2022. do 2024. godine.

Mereno u odnosu na ekonomski učinak (BDP), nemačka vojna pomoć iznosi između 0,15 i 0,25 procenata. Pored toga, Nemačka je doprinela inicijativi NATO-PURL sa oko 600 miliona evra.

Zemlje donatori kupuju oružje iz američkih zaliha za Ukrajinu (ukupna vrednost oružja u 2025. godini: 3,7 milijardi evra). Od paketa nemačke vojne pomoći od pet milijardi evra iz maja 2025. godine, 400 miliona evra je takođe direktno uloženo u ukrajinsku industriju naoružanja (uključujući proizvodnju oružja dugog dometa i dronova).

Nakon Nemačke, slede Velika Britanija (5,4 milijarde evra), Švedska (3,7 milijardi evra), Norveška (3,6 milijardi evra) i Danska (2,6 milijardi evra).

Jaz u vojnoj pomoći između severne i južne Evrope se povećava. Severna Evropa je činila otprilike 33 procenta evropske vojne pomoći u 2025. godini, iako je region predstavljao samo osam procenata BDP-a 31 zemlje donatora koje su učestvovale u istraživanju, piše Feniks magazin.

Južna Evropa je, s druge strane, doprinela samo tri procenta vojne pomoći, uprkos tome što je generisala 19 procenata evropskog BDP-a. 

Veoma je važno istaći da je Nemačka od početka rata u Ukrajini primila više od milion Ukrajinaca, pružajući im svu finansijsku i pravnu pomoć. Početkom 2026. godine, oko 1,3 miliona ljudi iz Ukrajine registrovano je kao tražioci azila u nemačkom Centralnom registru.

Prema propisu na nivou EU, njima se dodeljuje zaštita do 4. marta 2027. godine. Većina (približno 60 odsto) su žene, a oko 30 procenata su deca i mladi.

Stopa zaposlenosti raste, sa približno 30 odsto do 50 procenata zaposlenih, u zavisnosti od perioda istraživanja. Iako su početne procene na početku rata predviđale četiri miliona izbeglica iz sukoba u Ukrajini, brzo je postalo jasno da će ti brojevi biti premašeni.

Do kraja decembra 2025. godine, Agencija UN za izbeglice (UNHCR) procenila je da je širom sveta registrovano oko 5,9 miliona izbeglica iz Ukrajine. Susedna Poljska zabeležila je najveći broj registrovanih izbeglica koje prelaze njenu granicu, primivši u jednom trenutku približno 1,5 miliona izbeglica iz Ukrajine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.