Tokom jula meseca na svetskim robnim tržištima zabeležen je pad cena zlata i nafte, pri čemu su investitori istovremeno reagovali na geopolitičke događaje na Bliskom istoku, očekivanja u vezi sa monetarnom politikom američkih Federalnih rezervi (FED) i promene u odnosima ponude i tražnje.
Cena zlata smanjena je za 0,58 odsto i kretala se u rasponu od 4.027,29 do 4.110,74 dolara po unci. Iako geopolitičke tenzije tradicionalno povećavaju tražnju za zlatom kao sigurnim utočištem za kapital, tokom jula meseca prevagnuli su faktori koji su ograničili njegov rast. Među njima se izdvajaju očekivanja da bi rast cena energenata mogao da produži inflatorne pritiske i podstakne FED na restriktivniju monetarnu politiku, što povećava atraktivnost prinosne aktive u odnosu na zlato. Dodatni pritisak na cenu predstavljali su povećana prodaja ETF fondova vezanih za zlato i revizija naniže procene kupovine zlata od strane centralnih banaka u prvom tromesečju.
Istovremeno, pojedini događaji ublažili su silazni pritisak na cenu ovog plemenitog metala. Odluka FED-a da zadrži referentne kamatne stope na postojećem nivou smanjila je neposredni pritisak na zlato, dok je snažna fizička tražnja, potvrđena rekordnim uvozom zlata u Hongkong, pružila dodatnu podršku tržištu.
Na tržištu nafte zabeležen je izraženiji pad. Cena sirove nafte tipa Brent smanjena je za 6,88 odsto i kretala se između 84,09 i 90,74 dolara po barelu, preneo je Bloomberg. Dominantan uticaj imali su signali mogućeg smirivanja geopolitičkih tenzija, uključujući privremeni prekid sukoba na Bliskom istoku, diplomatske inicijative usmerene ka obnovi pregovora između SAD i Irana, kao i razgovore o bezbednosti tranzita kroz Ormuski moreuz. Uz to, visoki nivoi zaliha sirove nafte u Kini, nastavak rada ključnih izvoznih terminala i povećanje broja aktivnih naftnih i gasnih platformi u SAD dodatno su pojačali očekivanja stabilnijeg snabdevanja svetskog tržišta.
Sredinom nedelje cene nafte privremeno su porasle usled novih geopolitičkih rizika. Strahovanja od mogućih poremećaja u snabdevanju energentima, napadi na energetsku infrastrukturu u regionu, pad američkih zaliha sirove nafte i oštećenja rafinerijskih kapaciteta u Rusiji podstakli su kratkoročan rast cena. Međutim, ti faktori nisu bili dovoljni da preokrenu dominantan silazni trend do kraja jula.
Tržišna kretanja potvrđuju da su investitori u prethodnom mesecu veću težinu dali očekivanjima o stabilizaciji snabdevanja i monetarnoj politici nego geopolitičkim rizicima. Dok je kod zlata prevagnuo uticaj očekivanja viših kamatnih stopa i slabije institucionalne tražnje, kod nafte su ključni razlozi pada bili procene da neposredni rizik od ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju nije eskalirao uprkos povremenom zaoštravanju situacije na Bliskom istoku.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)