Analitičari upozoravaju na skok globalnih cena nafte nakon što su iranski zvaničnici nagovestili mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih pomorskih pravaca na svetu. Juče je zvaničnik Evropske unije rekao agenciji Rojters da brodovi koji prolaze kroz moreuz primaju radio-poruke na vrlo visokim frekvencijama (VHF) od iranske elitne Islamske revolucionarne garde (IRGC), u kojima se navodi da „nijednom brodu nije dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz“. Danas su mediji preneli da je u moreuzu pogođen tanker koji je prevozio naftu. 

Podsetimo, Bizportal je i ranije upozoravao na opasnost od prekida transporta nafte kroz Ormuski moreuz, pročitajte u odvojenoj vesti. 

Međutim, zvaničnik EU je dodao da Iran nije zvanično zatvorio moreuz. Umesto toga, nekoliko vlasnika tankera obustavilo je isporuke nafte i gasa kroz moreuz usled aktuelnog sukoba u regionu, piše Al Džazira.

„Naši brodovi će ostati usidreni nekoliko dana“, rekao je jedan visoki rukovodilac velike trgovačke kuće za Rojters, pod uslovom anonimnosti. Zemlje poput Grčke takođe su savetovale svojim brodovima da izbegavaju prolazak tim plovnim putem.

Svaka nestabilnost na ovom važnom pomorskom pravcu mogla bi da uzdrma ekonomsku stabilnost širom sveta.

Šta je Ormuski moreuz i gde se nalazi?

Ormuski moreuz nalazi se između Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa jedne strane i Irana sa druge. On povezuje Persijski (Arapski) zaliv sa Omanskim zalivom i dalje sa Arapskim morem. Na najužem delu širok je 33 kilometra, dok je plovni koridor širok svega tri kilometra u svakom smeru, što ga čini ranjivim na napade.

Uprkos relativno maloj širini, kroz ovaj kanal prolaze najveći svetski tankeri za sirovu naftu. Glavni izvoznici nafte i gasa na Bliskom istoku oslanjaju se na njega kako bi snabdevali međunarodna tržišta, dok zemlje uvoznice zavise od njegovog neometanog funkcionisanja.

Koliko nafte i gasa prolazi kroz moreuz?

Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), oko 20 miliona barela nafte dnevno prošlo je kroz Ormuski moreuz tokom 2024. godine, što predstavlja oko 500 milijardi dolara godišnje globalne trgovine energentima. Sirova nafta koja prolazi kroz moreuz potiče iz Irana, Iraka, Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije i UAE.

Moreuz ima ključnu ulogu i u trgovini tečnim prirodnim gasom (LNG). Prema EIA, tokom 2024. godine približno petina svetskih isporuka LNG-a prolazila je ovim pravcem, pri čemu je Katar činio ogromnu većinu tih količina.

Kuda energenti odlaze?

Kroz moreuz se odvijaju i izvoz i uvoz nafte i gasa.

Kuvajt i UAE uvoze energente izvan Zaliva, uključujući isporuke iz Sjedinjenih Država i zapadne Afrike.

EIA procenjuje da je 84 odsto pošiljki sirove nafte i kondenzata koje su prošle kroz moreuz 2024. godine završilo na azijskim tržištima. Sličan obrazac važi i za gas – 83 odsto LNG-a koji prolazi kroz Ormuski moreuz namenjeno je azijskim destinacijama.

Kina, Indija, Japan i Južna Koreja zajedno su činili 69 odsto ukupnog uvoza sirove nafte i kondenzata kroz moreuz prošle godine. Njihove fabrike, transportne mreže i elektroenergetski sistemi zavise od stabilnog snabdevanja energentima iz Zaliva.

Skok cena nafte posebno bi pogodio zemlje poput Kine, Indije i više država jugoistočne Azije.

Kako bi zatvaranje moreuza uticalo na cene nafte?

Prema iranskim državnim medijima, konačnu odluku o zatvaranju moreuza mora da donese Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana, uz potvrdu vlade.

Ipak, trgovci energentima poslednjih nedelja su u stanju pojačane pripravnosti zbog rastućih tenzija u regionu, koji je dom jednih od najvećih svetskih rezervi nafte i gasa. Mju Sju, viši analitičar za sirovu naftu u kompaniji Kpler, rekao je za Al Džaziru da je od početka rata u subotu zabeležen nagli pad brodskog saobraćaja kroz moreuz.

„Istovremeno je naglo porastao broj brodova koji stoje usidreni sa obe strane – u Omanskom zalivu i u Persijskom zalivu – jer vlasnici brodova sve više brinu o bezbednosnim rizicima nakon upozorenja Teherana o mogućem zatvaranju plovidbe“, rekao je on.

„Ormuski moreuz je ključan za globalno energetsko tržište, jer oko 30 odsto svetske sirove nafte koja se transportuje morem prolazi tim putem. Pored toga, gotovo 20 odsto svetskog avionskog goriva i oko 16 odsto benzina i nafte (nafte tipa naphtha) takođe prolazi kroz moreuz“, naveo je Sju.

„U nedelju je jedan naftni tanker pogođen kod obale Omana, što jasno signalizira eskalaciju sukoba i pomeranje meta sa isključivo vojnih objekata na energetske resurse.“

Podaci o pomorskom saobraćaju pokazuju da je najmanje 150 tankera, uključujući brodove za sirovu naftu i LNG, bacilo sidro u otvorenim vodama Zaliva, izvan Ormuskog moreuza.

Tankeri su se grupisali u međunarodnim vodama ispred obala velikih proizvođača nafte u Zalivu, uključujući Irak i Saudijsku Arabiju, kao i Katar, prema procenama agencije Rojters zasnovanim na podacima platforme MarineTraffic.

Takođe, u nedelju je britanska Služba za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) saopštila da je upoznata sa „značajnom vojnom aktivnošću“ u moreuzu i da je primila izveštaj o incidentu dve nautičke milje severno od omanskog mesta Kumzar, koje se nalazi u Ormuskom moreuzu.

Sju iz Kplera ocenjuje da je sada ugrožen širok spektar energetske infrastrukture. „Očekuje se da će to dodatno ubrzati rast cena nafte i zadržati ih na povišenom nivou tokom dužeg perioda, potencijalno duže nego tokom prošlogodišnjeg sukoba u junu.“

Ali Vae z, direktor iranskog projekta pri Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je za Al Džaziru: „Zatvaranje Ormuskog moreuza poremetilo bi oko petinu globalno trgovane nafte preko noći – i cene ne bi samo skočile, već bi naglo eksplodirale već zbog same panike.“

„Taj šok bi se proširio daleko izvan energetskih tržišta, pooštrio finansijske uslove, podstakao inflaciju i približio krhke ekonomije recesiji u roku od nekoliko nedelja“, dodao je.

Kada su SAD i Izrael bombardovali Iran prošlog juna, nije došlo do direktnog prekida pomorskog saobraćaja u regionu.

Šta to znači za globalnu ekonomiju?

Svaki poremećaj energetskih tokova kroz Ormuski moreuz uticao bi i na svetsku ekonomiju, povećavajući troškove goriva i proizvodnje.

Hamad Husein, ekonomista za klimu i sirovine iz britanske kompanije Capital Economics, rekao je da bi za globalnu ekonomiju dugotrajan rast cena nafte izvršio dodatni pritisak na inflaciju.

„Ako bi cena sirove nafte porasla na 100 dolara po barelu i zadržala se na tom nivou neko vreme, to bi moglo da poveća globalnu inflaciju za 0,6 do 0,7 procenata“, rekao je, napominjući da bi to dovelo i do rasta cena prirodnog gasa.

„To bi moglo da uspori tempo ublažavanja monetarne politike velikih centralnih banaka, posebno na tržištima u razvoju, gde su donosioci odluka obično osetljiviji na promene cena sirovina“, zaključio je.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.